Slede isečci iz starih štampanih izdanja u kojima se pominje naš kraj. Gde god je to moguće, biće postavljena naslovna strana a zatim i strana sa jasno obeleženim delom gde se pominje naš kraj.
VREME
Odgovorni urednik bio je Kosta Luković. List je izlazio od decembra 1921. godine do aprila 1941. godine u Beogradu, dnevno. "Vreme" je imalo i dodatak "Dečje Vreme", "Ženski svet", "Vreme-Nedelja", "Vreme-Četvrtak" i "Vreme od nedelje do nedelje". Bio je to dvorski i radikalno-režimski list.
11.06.1926.
12.06.1928.
26.07.1932.
01.05.1934.
27.08.1936.
29.12.1936.
05.03.1937.
27.04.1937.
09.11.1937.
21.10.1927.
22.08.1930.
29.08.1933.
04.06.1936.
26.12.1936.
31.12.1936.
09.03.1937.
28.04.1937.
07.02.1940.
22.10.1927.
06.02.1931.
25.12.1933.
25.06.1936.
27.12.1936.
01.01.1937.
11.03.1937.
30.04.1937.
VEČERNJE NOVOSTI
Dnevni list koji je izlazio mahom u Beogradu, od 1893. do 1929.g.; posle I svetskog rata obnovljen je već 1918.g. Od 1914. do 1918. novine su izlazile u Nišu u nešto izmenjenoj opremi i redakciji. Vlasnik i urednik je bio Ljubomir Bojović. Vremenom se promenilo više urednika; pred rat vlasnik i urednik bio je Milan P. Savčić. Neko vreme zastupale su načela Liberalne stranke, a uvek u opoziji prema Radikalnoj stranci. Pored vesti iz politike i kulturnog života, postojali su i književni prilozi, često iz strane književnosti. 1909. menjaju naslov u Jutarnje novosti; 1919. postaju Novosti; a od 1918. ponovo vraćaju stari naziv Večernje novosti. List je tokom godina menjao i podnaslove, izlazio je kao Nezavisan politički list; Nezavisan narodni list; Jutarnje izdanje;) Nezavisan list; Nezavisan politički i društveni list.
12.08.1915.
UČITELJ
12.01.1883.
TRGOVINSKI GLASNIK
Trgovinski glasnik, list za trgovinu, radinost i saobraćaj i Organ „Beogradske trgovačke omladine“, izlazio je u Beogradu od 1891. do 1941. sa prekidima od 1915. do 1918. i od 1934. do 1939. U toku svog izlaženja je menjao periodičnost. Najpre je izlazilo tri broja nedeljno, 1895. godine list je izlazio povremeno, a od 1900. izlazi kao dnevni list. Odgovorni urednik bio je Marko Vuletić, a urednici su bili i Milorad P. Nikolić, Mihailo Đurić, Aca Vučetić, Ljubomir Bojović, Kosta Petrović i dr. Urednik obnovljenog lista od 1919. Bio je Milan J. Pavlović. List je donosio vesti i razmatrao pitanja iz naše trgovine i privrede. Bilo je i priloga iz oblasti politike, prosvete, ali i književnih priloga i romana u nastavcima.
14.06.1914.
08.07.1914.
TRGOVINSKO ZANATLIJSKI ŠEMATIZAM
Trgovinsko-zanatlijski šematizam Kraljevine Srbije izlazio je u Beogradu u periodu od 1895. do 1905. godine. Izdato je 5 svezaka. Objavljivan je kao trojezično izdanje na srpskom, francuskom i nemačkom jeziku. Pošto je šematizam inače zvaničan kalendar sa spiskom svih državnih vlasti i ustanova, službenika i sl, ovaj Šematizam je donosio adrese najvažnijih trgovaca, zanatlija, industrijalaca itd, kao i advokata, inženjera, lekara, ali i druge potrebne statističke podatke o finansijama, železnici, trgovini, industriji, saobraćaju i sve državne objave, koje se odnose na te struke. Veoma je značajan segment Šematizma koji se odnosi na oglase. Oglasni nisu sezonskog karaktera, već pokazaju jasan profil radnje koja se oglašava. Oglasi su “registrirani” što znači da su indeksirani. Numeracija svagog oglasa javlja se na odgovarajućem mestu i u popisu zanatskih i trgovačkih radnji. Urednik je bio Svetislav R. Hristić koji je Šematizam oblikovao prema zvaničnim i službenim podacima. Na osnovu predgovora urednika jasno je da je delo pokrenuto da se stranci upoznaju sa domaćim zanatstvom, trgovinom i industrijom, a u prilog tome govori i višejezičnost. Međutim, bez obzira na značaj publikacije, Ministrastvo unutrašnjih dela nije odgovorilo pozitivno na molbu uredništva da starešine sudova dostave spiskove svih trgovaca, zanatlija, industrijalaca i privrednika iz njihovih mesta. Ministarstvo narodne privrede je podržalo ovaj krupan poduhvat, ali odziv opštinskih starešina ipak nije bio adekvatan, pa su se javile velike teškoće oko prikupljanja građe i njenog sređivanja, a i finansiranja celokupnog posla. Zato je uredništvo donelo odluku da se povuče sa tog posla i daljeg izdavanja Šematizma.
01.01.1905.
TEŽAK
List je izlazio u Beogradu od 1869 do 1941 sa prekidom od 1915 do 1918. Izdavač ovog časopisa bilo je Srpsko poljoprivredno društvo a kao prvi urednik pojavljuje se Milan Milovuk, koga je uskoro zamenio Đorđe Radić. Do I svetskog rata smenilo se oko 20 urednika, a među njima najznačajniji bili su Milovan Spasić, Kosta Taušanović, Svetozar Gavrilović, Dušan Spasić, Milutin Savić i Uroš Stajić. Često je menjao i format i periodičnost izlaženja. Često su izlazili uz list i dodaci u vidu brošura. Pored praktičnih saveta donošeni su i naučno-popularni članci, kao i prigodni literarni prilozi. Ovakav sadržinski koncept učinio je časopis veoma popularnim i rado čitanim na selu.
10.09.1889.
11.10.1892.
22.04.1890.
02.08.1892.
20.09.1911.
SRPSKE NOVINE
Новине су излазиле од 5. јануара 1834. године, под уредништвом Димитрија Давидовића, до фебруара 1919. године. Новине су прво излазиле једанпут, затим два пута, потом три пута недељно од 1850; сваки дан од 1914; уторком, четвртком, суботом од 1916. године. Као званични лист Србије 1845. прерасле су у "Српске новине" и непрекидно су излазиле у Београду.
08.10.1870.
18.09.1873.
22.08.1886.
17.03.1904.
SRPSKA NEZAVISNOST
List Srpska nezavisnost pokrenut je kao organ Narodne liberalne stranke što mu je bio i početni podnaslov. List je izlazio u Beogradu tri puta nedeljno od 1881-1883, 1889-1892. i 1903. Podnaslov se vremenom menjao, pa je glasio i „organ liberala“ i „list za politiku, privredu i književnost“. Od br. 1 do br. 43 list izlasi i sa uporednim naslovima na francuskom i engleskom jeziku L' indépendance serbe i Serbische Unaphangigbeit. Osnovan je od strane Družine za potpomaganje srpske književnosti i jedno vrlo kratko vreme urednik lista je bio Laza Kostić. Uredništvo lista je često menjano. Odgovorni urednici su, među ostalima, bili Sima Jev. Popović, Jevrem J. Andonović, Živojin S. Veličković, Blagoje G. Damjanović. Godine 1903. vlasnik lista je bio Jevrem Andonović, a jedan od urednika Nikola Jov. Protić. U listu su se donosile vesti o aktuelnim političkim pitanjima u zemlji, političkim odnosima na Balkanu, opširno se pratio rad Narodne skupštine, a bilo je dosta priloga iz istorije, nacionalne etnografije, prikaza knjiga, pozorišnog i kulturnog života uopšte. List je donosio i prevodnu prozu, naročito romane. Cena lista je za 1903. godinu iznosila za Srbiju 16 din, a za inostranstvo 32 din. u zlatu.
21.09.1882.
SRBOBRAN
Srbobran je politički list koji je izlazio u Novom Sadu od 1861. do 1867. godine. Urednik i izdavač je bio Petar Ninković, a koautor Emil Čakra. Izlazio je dva puta nedeljno. Sadržinski je bio konzervativan i donosio je dosta radova sa verskom tematikom. Najpre ga je finansirala vlada u Beogradu, a zatim vlade u Beču i to je uticalo na pad ugleda. Osim vesti iz svih srpskih krajeva, donosio je vesti i iz političkog života u Austriji.
31.10.1918.
SLUŽBENI VOJNI LIST
Službeni vojni list bio je list Vojnog ministarstva koji je izlazio od januara 1881. do 22. marta 1941. godine. Uređivalo ga je Opšte vojno odeljenje, a odgovorni urednik bio je Mladen Janković. Jedno vreme urednik je bio i čuveni oficir i vojskovođa Stepa Stepanović. List je izlazio jednom nedeljno, a po potrebi i više puta. Za vreme Prvog svetskog rata izlazio je u Solunu, a tokom 1916. godine nije izlazio. Obnovljen je u Beogradu 2. januara 1918. godine. Donosio je vesti iz vojne službe, propise, zakone, naređenja i objašnjenja vezana za vojsku, objave i popise nagrada i odlikovanja za vojne zasluge, programe i rezultate ispita vojnika i oficira, naređenja ministara vojske i mornarice, ali i popise novih naslova knjiga vezanih za vojnu službu i vojništvo, kao i oglase o prodaji vojne opreme u vojnim prodavnicama i stovarištima.
06.04.1890.
03.06.1901
PROSVETNI GLASNIK
Službeni list Ministarstva prosvete i crkvenih poslova, počeo je da izlazi u Beogradu 1880. godine, najpre dva puta mesečno, a zatim jedanput. Tokom Prvog svetskog rata nije izlazio da bi potom nastavio sa radom. Pored službenih vesti imao je stalnu rubriku “Nauka i nastava” u kojoj su obrađivani problemi unapređenja nastave i školskih programa. Prestao je da izlazi 1944. godine. U listu su sarađivali brojni naši prosvetni radnici i naučnici: Aleksandar Belić, Jovan Cvijić, Veselin Čajkanović, Vladimir Ćorović, Uroš Džonić, IvanĐaja, Tihomir R. Đorđević, Miloš Đurić, Milan Grol, Vatroslav Jagić, Slobodan Jovanović, Milan Jovanović-Batut, Miloš M. Moskovljević, Ljubomir Nedić, Branislav Nušić, Pavle Popović, Jaša Prodanović, Isidora Sekulić, Jovan Skerlić, Vladimir Velmar-Janković i dr.
31.03.1882.
01.10.1899.
PRAVDA
Dnevni list je izlazio u Beogradu, od 1904 do 1941 sa kraćim prekidom 1915-1916, dok nije pokrenut u Solunu, što je jedinstven primer u našem slobodarskom novinarstvu. Posle ujedinjenja list ponovo izlazi u Beogradu. Ubrzo posle pokretanja ovaj list postao je glasilo naprednjaka, dok posle rata list nije vezan stranački Osnivač lista je Pavle Marinković, a prvi urednik bio je Stevan Petrović . Na čelo ovog lista 1913. dolaze braća Sokići, koji su za nepune tri decenije od njega načinili uzorne novine. U lomovima srpskog novinarstva 1941-1945. godine najviše je nepravde naneto "Pravdi" i njenim vlasnicima i urednicima braći Sokić, koji za razliku od vlasnika, urednika i direktora "Politike" ili "Vremena", nisu sarađivali sa okupatorom u Drugom svetskom ratu. Pored redovnih vesti iz zemlje i sveta, list je pratio i kulturna dešavanja. Imao je stalne rubrike, feljtone, romane u nastavcima, a u rubrici Književne beleške donosio je prikaze listova, časopisa i knjiga. Božićni i uskršnji brojevi donosili su mnoge naučne i književne priloge naših autora.
08.03.1909.
25.01.1933.
05.10.1933.
28.10.1933.
26.12.1933.
25.09.1935.
01.12.1937.
20.01.1938.
16.07.1939.
24.05.1915.
25.04.1933.
14.10.1933.
08.11.1933.
30.12.1933.
31.12.1936.
07.12.1937.
05.03.1938.
25.07.1939.
23.01.1933.
30.09.1933.
24.10.1933.
11.11.1933.
05.05.1934.
27.01.1937.
10.01.1938.
06.03.1938.
28.07.1939.
25.09.1939.
POLITIKA
Politika je jedan od najpoznatijih dnevnih listova. Izlazi od 1904-1915; 1919-1941; 1944- do danas u Beogradu, dnevno. Osnivač lista "Politika" bio je Vladislav Ribnikar uz pomoć brata Darka Ribnikara. Ovaj list uvek je pratio dešavanja i kulturne pojave kod nas i u svetu. Već 1904. godine Politika ima dopisnike iz inostranstva. U listu su sarađivali gotovo svi jugoslovenski književnici, javni i naučni radnici.
05.09.1910.
01.09.1933.
29.08.1933.
26.12.1936.
31.08.1933.
27.12.1936.
29.12.1936.
POLICIJSKI GLASNIK
Policijski glasnik je nedeljni list koji je bez prekida izlazio u Beogradu od 9. avgusta 1897. do 25. decembra 1904. godine. Od trećeg broja podnaslov lista je «Stručni list za sve policijske radnje», a od 1901. godine podnaslov je promenjen u «Stručni list za policiju bezbednosti i administraciju policijskih opštinskih vlasti». Od 1905. godine imao je podnaslov „Službeni list Ministarstva unutrašnjih dela“ i od tada ima i novu numeraciju. Obnovljen je posle Prvog svetskog rata i ponovo izlazio od 1920. Vlasnik ovog stručnog lista bio je Odbor Ministarstva unutrašnjih dela, a njegov urednik Naum Dimitrijević. U prvom broju lista istaknut je i njegov cilj: «stručno glasilo za sve policijske radnje opštinske i državne». Osim stručnih tekstova iz oblasti kriminalistike i sudstva donosio je i niz priloga iz sudske prakse, kao i razne pouke, obaveštenja, službene objave, poternice, pa čak i priloge iz književnosti i sl. Saradnici lista bile su viđene ličnosti tog vremena Radoje Domanović, Jovan Skerlić, Borisav Stanković, Janko Veselinović, Simo Matavulj, dr Milan Jovanović – Batut... U listu je objavljeno čak 250 priloga u prevodu od 80 stranih autora.
15.11.1902.
28.03.1904.
07.02.1904.
23.04.1904.
18.02.1904.
06.04.1908.
POBEDA
Kruševački list ,,Pobeda" je glasilo sa dugom tradicijom i bezbroj zabeleženih događaja, kako na prostoru grada Kruševca, tako i na prostoru celog Rasinskog okruga.
15.09.1945.
22.09.1945.
PIJEMONT
Pijemont je izlazio kao dnevni list u Beogradu u periodu od 1911. do 1915. godine. Vlasnik i urednik lista bio je Ljubomir S. Jovanović, a posle njegove smrti list je vodio Branko Božović. Urednici lista su bili i Jevrem Jezdimirović, Milan R. Jovanović, Novak Radojević, Kosta Luković i Gaja Konstantinović. Od 1913. godine listu Pijemont se pripojila Nova straža. Zastupajući program organizacije „Ujedinjenje ili smrt“ i propagirajući borbu za ujedinjenje, list je tražio bolju vojnu opremu i organizaciju. List je svojim sadržajima istupao protiv radikala, a donosio je članke o političkim i drugim društvenim problemima, o potrebi stvaranja balkanske federacije, o kulturnim događajima, a bilo je i književnih priloga. Kada je počela okupacija Srbije 1915. godine, list je prestao da izlazi.
04.07.1914.
OTADŽBINA
Dr Vladan Đorđević, Jedan od osnivača Srpskog lekarskog društva i pokretača časopisa Srpski arhiv za celokupno lekarstvo pokrenuo je i mesečni časopis "Otadžbina" 1875., koji je sa malim prekidima izlazio do 1892. godine. Vladan Đorđević je uređivao ovaj časopis sve vreme, osim 2 godine kada je bio u inostranstvu, kada je urednik bio Milan Jovanović - Morski. Pesma Đure Jakšića, "Otadžbina", objavljena na početku prvog broja časopisa napisana na molbu dr Vladana Đorđevića. Veliki broj drugih pesama Đure Jakšića, kao i mnoge pesme Milorada Šapčanina, Branka Radičevića, Dragutina i Vojislava Ilića prvi put su objavljene u ovom časopisu. Romani i pripovetke naših najpoznatijih pisaca toga vremena Jakova Ignjatovića, Stjepana Mitrova Ljubiše, Sime Matavulja, Laze Lazarevića, Janka Veselinovića i drugih takođe su objavljivani u časopisu. U redovnim rubrikama objavljivane su i rasprave iz prirodnih i društvenih nauka, kao i književne beleške, bibliografije novih knjiga, politički, književni i pozorišni pregledi, kao i prevodi dela stranih pisaca.
01.05.1882.
MALE NOVINE
Male novine, dnevni list za svakoga izlazile su u Beogradu svakodnevno od 4. aprila 1888. do oktobra 1903. godine sa prekidima 1900. i 1901. Prvi vlasnik je bila Štamparija Medicijan i Kimpanović, a odgovorni urednik Đorđe Kimpanović. Od 6. Februara 1889. vlasnik novina je Pera Todorović koji je definisao profil lista i usmeravao njegov razvoj i od njega načinio prvi moderni dnevnik u Srbiji. Kada je kupio "Male novine" on je hteo da napravi list koji će "bar približno ličiti na jevropske listove". Odmah je najavio da će list biti "za ljude sviju pravaca i pogleda" – dakle nestranački list. Smanjio je cenu primerka na pet para ("petparački list") i raširio uličnu prodaju, koja se tada prvi put pojavila u Srbiji. Po mnogo čemu su "Male novine" bile i prvi srpski tabloid, jer je Todorović u njima objavljivao i raznovrsne društvene skandale, pa i naručene napade na određene ličnosti. "Male novine" su dostizale dnevni tiraž od 30.000 primeraka. One nisu počinjale političkim uvodnicima, već najsvežijim vestima. U njima su bila i obaveštenja o vremenskim prilikama, lutrijski izveštaji, vesti sa pijace, a imale su i crnu hroniku i humoristički kutak. Prve su u Srbiji objavljivale klasične feljtone. Takođe, na prvoj strani objavljivane su reklame što je vlasniku omogućilo da pokrije prazan list, a i da dodatno zaradi. Male novine (kasnije izlazile i pod naslovom Stare Male novine 1901.) održale su se sve do kraja vladavine Aleksandra Obrenovića, iako su imale više sudskih zabrana. Jedno kratko vreme novine su izlazile u dva izdanja - jutarnje i večernje. U to vreme novine su imale moto: Organ sviju koji slobodu ljube, istini teže, pravdu vrše, sporazum traže, tvore šta govore i time služe otadžbini i srpskoj misli. Pera Todorović smatran je čovekom koji podržava Obrenoviće i zbog takvog političkog stava za vreme Obrenovića se blagonaklono gledalo na ovaj list. List je uređivan mnogim zanimljivostima i specijalnim dodacima kakvi su „Hajdučija“ koji je donosio izveštaje sa hajdučkog pretresa u Čačku, „Bršljan“ koji je donosio priloge za književnost i zabavu, zatim specijalni broj „Vračarac“ posvećen Aleksandru Obrenoviću, povodom 18. rođendana. Ove novine predstavljaju prvorazredni istorijski izvor, svedočanstvo o jednom vremenu, o običajima i događajima, ali i o početku modernog srpskog novinarstva.
07.07.1889.
09.04.1890.
22.09.1890.
07.12.1890.
ILUSTROVANI LIST
Vlasnik i odgovorni urednik od br. 9 (1929) Miloš Sofrenović; direktor od br. 1 (1929) Ivan Zrnić; glavni urednik od br. 1 (1929) Nikola B. Jovanović
Štamparije: od br. 27 (1923) Tifdruk i ofsetštampa Grafičkog Društva Leonarije A.D.; od br. 10 (1929) Štamparija "Dom"
Format od 1924. 32 cm; od 1927. 40 cm; od 1928. 32 cm.
21.02.1926.
DELO
Časopis je izlazio mesečno u Beogradu od 1894. do 1899; i od 1902. do 1915. sa podnaslovom List za nauku, književnost i društveni život. Takođe, bio je ugušen nasilno u vreme Ivanjdanskog atentata, dok je od juna 1914. do marta 1915. izdavanje bilo obustavljeno zbog rata. Časopis je bio u vlasništvu Radikalne stranke. Zvanični izdavač bio je Aleksa M. Stanojević. Urednici su se često menjali: od Stojana M. Protića, Dragoljuba M. Pavlovića, preko Ljube Davidovića i Riste J. Odavića do Lazara Markovića. Poslednje sveske izašle su u Nišu. Najviše priloga je bilo iz književnosti, istorije i ostalih društvenih nauka, sa prikazima i ocenama knjiga. Upravo, ovaj časopis počeo je tamo gde je stala Otadžbina Vladana Đorđevića. Iako časopis radikala, u njemu su sarađivali i pripadnici drugačijih stavova,te se među saradnicima poajvljuju i: Simo Matavulj, Branislav Nušić, Jaša M. Prodanović, Đorđe Stratimirović, Bogdan Popović, Janko Veselinović, Aleksa Šantić, Ivo Ćipiko, Vladislav Petković -Dis, Vladimir Ćorović, Aleksandar Belić, Nedeljko Divac, Josip Kosor, Sima Pandurović, Radoje Domanović, Branislav Petronijević i mnogi drugi.
01.07.1907.
BEOGRADSKE OPŠTINSKE NOVINE
List Beogradske opštinske novine pokrenula je Beogradska opština 1882. godine i u kontinuitetu su izlazile jednom nedeljno do 1913. kada je zbog rata izlaženje prekinuto. Odgovorni urednik bio je Dragoljub K. Stojiljković. U periodu od 1882. do 1913. list objavljuje naučne rasprave i književne priloge. List je obnovljen 1928. godine, bogato ilustrovan fotografijama i od tada isključivo objavljuje vesti o mesnim problemima, prati rad opštinske uprave i organa te uprave. Drugih priloga je bilo malo, ali se ističe pregled istorije Beograda od Todora Stefanovića Vilovskog. U periodu od 1932. do 1941. uporedo izlaze časopis i nedeljne novine pod istim naslovom. I novine i časopis su veoma značajna građa za proučavanje javne uprave, gradske problematike, ali istorije, kulturne istorije i arhitekture Beograda.
21.04.1896.
BEOGRADSKE NOVINE
List je izlazio u Beogradu od 1915. do 1918, u početku 2 puta nedeljno, a od br. 33 u 1916. kao dnevni list. Osnovni cilj lista bio je da se uspostavi kontakt nemačke okupacione vlasti sa srpskim narodom. Budući da je bio okupatorski list, štampan je latinicom. Odgovorni urednik za prva 4 broja bio je Vilim Uher, zatim juraj Oršić-Slavetićki, a poslednje 2 godine urednik je bio hrvatski književnik Milan Ogrizović. Novine su redovno donosile vesti o događajima u svetu i zemlji. Imale su česte književne i naučne priloge naših i stranih autora, sa domaćom ili stranom tematikom. Uz neke brojeve izlazili su i specijalni prilozi, kao što je Avala i sl.
22.08.1917.
16.12.1917.
