STRINA – ZELENA BEDEVIJA
Strina je konj Jovana Kursule, jednog od najpoznatijih heroja Prvog srpskog ustanka. Konja je dobio na poklon od Karađorđa, kada je posle jedne bitke ostao bez svog konja vranca. Kursula je uvek jahao dobre konje, jer se uglavnom borio jašući. Strina je jedina kobila, među legendarnim srpskim konjima, koliko je poznato, koju je jahao neki srpski junak ili ratnik.
Ova neobična arapska kobila je bila zelenkaste boje kao trava, dobila je ime po Kursulinoj strini. Naime, kada mu je konj vranac koga je veoma voleo poginuo u jednom sukobu, Jovan nije hteo da jaše bilo kakvog konja, tako da je na poziv Karađorđa da dođe u Topolu, peške došao. Požalio se kako je eto ostao bez konja, da su mu odsečena krila i da mora po blatu da ide peške. Karađorđe kroz osmeh pozva domoupravitelja da dovede kobilu koju je oteo od Turaka, sa uzdama i skupocenom opremom. Reče mu da je uzjaše, ali Kursula odgovori da ne sme, jer vidi da je zla. Ali na nagovor, pristade da je uzjaše, pusti je da radi po svojoj volji i kobila zajedno sa njim odjuri.
Kada se vratio, upitali ga kako mu se čini, a Jovan odgovori kako je velika junakinja, ali da je zla kao njegova strina.
Kursula i njegova bedevija su zajedno podelili mnoge megdane i bojeve, posebno su se istakli kod Varvarina 20. septembra 1810., gde je kobila dosta doprinela u pobedi svoga gospodara, Jovan je tada pogubio turskog junaka „Crnog Arapina“.
O sudbini Kursuline bedevije se ne zna ništa. Ali pred smrt, kada su ga pitali da li žali za nečim. Odgovorio je da se najahao dobrih konja, da mu je žao stare majke. „…i žalim što mi se ne desi Strina…“. Sa ovim rečima je i umro, sa imenom svoje kobile na usnama – Strina.