Bilo nekad - Pajkovac i ni koza ni jarac

Šmek negdašnjem Varvarinu davale su kafane. Ako seljak proda njivu, vlasnik ga je dočekivao rečima:

- Pametno, nisi lud da radiš za birokrate!

Ako bi, pak, kupio, kafedžija bi mu rekao:

- Pametno, njiva je blagostanje. Moraš od nečega da živiš!

Za svaki slučaj, pilo se i mezilo.

Tu sudbinu nije mogao da izbegne ni jedan Pajkovac. (meštanin sela Pajkovac. . .Pajkovčanin)

Pošalje ga žena u Gornji Katun da od njenog brata dotera kozu. Vraćajući se kada je prolazio pored Kojine kafane namami ga veselo društvo varvarinskih boema koji su pijuckali uz tamburicu. Veže Pajkovac kozu za kesten i uđe u kafanu. Primeti gazda Koja da koza mnogo liči na njegovog jarca, pozva radnika i reče mu da odveže kozu i na njeno mesto priveže jarca.

Kada je Pajkovac izašao iz kafane bio je mrak. A kada je stigao do kuće, probudi ženu rečima:

- Pomuzi je, ceo dan nije mužena, može na vime da udari!

Još od umora nije ni seo za sto, kad upade zadihana žena sa praznom vedricom u rukama:

- Crni čoveče, pa ti si doterao jarca!

Ni jutro nije dočekao a već je bio krenuo s jarcem za Katun. Da izgrdi šuraka zbog podvale. Ali, ponovo svrati u kafanu. I dok se žalio gazdi, pomoćni radnik veže kozu namesto jarca.

Stigne Pajkovac u Gornji Katun i još sa kapije počne da grdi šurnjaju i šuraka. Kada su mu pokazali da je to koza, on se uhvati za glavu. Osramoćen, ponovo svrati u kafanu, da uz čokanj smiri živce. Jadao se:

- To nije ni koza, ni jarac. Ono je sam đavo!

Za to vreme vežu mu ponovo jarca. Kad je stigao u Pajkovac, pred kućom je bilo mnogo sveta. Seoska vračarica je raspaljivala ugljevlje. Nije mu bilo jasno zašto je narod, krsteći se, počeo da beži. Kad je ponovo ugledao jarca, srušio se onesvešćen,..

Probudila ga je poznata muzika varvarinskih boema koji su došli, s fijakerima i s kozom, sa mnogo pića i mezetluka,

Aleksandar Vasić PLJIGA