Bilo nekad - Prodavac knjiga

Dok je bio mlađi, Laza je mnogo čitao. Kada je pročitao sve knjige iz biblioteke, uzimao je u zajam. Zadnja koju je pozajmio, bilo je Sveto pismo. A onda, nije imao kud — ponovo je počeo da čita iste knjige.

Naravno, bilo je to davno. U međuvremenu, život se poigrao sa Lazom. Nije bilo sve kao u knjigama. Dok je čitao, predavao se mašti. Kad bi ostavio knjigu, susretao bi se sa stvarnošću. Zato više nije čitao. Tako je lakše podnosio život.

Kao knjigovođa, imao je solidnu platu. A bio je marljiv na poslu. Šef mu je davao zadatke koje drugi nisu mogli da rade. Tako je bilo i tog dana.

Kada je ušao prodavac knjiga, ni glavu nije podigao. Sabirao je neke cifre.

— O, evo čoveka koji zna šta je knjiga. Po faci se vidi.

Laza je i dalje sabirao. Bio je alergičan na te prodavce. Najviše zato što nisu poznavali svoj posao.

— Koju knjigu želite Pogledajte samo u koliko boja imamo!

— Bože, što me ovaj nervira, on prodaje knjige po bojama! Pomislio je Laza i nastavio da sabira.

— Ali, pogledajte samo! Imam petnaest knjiga Dostojevskog. Osamdeset santimetara! Ako imate praznu vitrinu, ukrasiće vam sobu.

Laza to nije mogao da podnese.

— Čoveče, šta to radiš? Prodaješ Balzaka u bojama, Dostojevskog u metrima! Napolje ...!

Kada je ostao sam, dugo nije mogao da se skoncentriše. Posle nekoliko sati uspeo je da završi posao. Poneo je kalkulacije da pokaže šefu. Međutim, ispred šefove kancelarije nalazila se kancelarija i ostalih knjigovođa.

Iznenadio se kad je video prodavca knjiga. Istog onog prodavca koga je pre nekoliko sati izbacio. Očigledno ga prodavac nije prepoznao, ponovo mu je ponudio knjige.

— O, o, o, evo kupca za moje knjige!

Laza više nije bio besan. Ovakve je situacije znao lepo da iskoristi. Da. Bio je Laza ljubazan.

— Šta sve imate?

— Od stranih — Flobera, Milera, Hemingveja, Saganovu ...

— Šta imate od domaćih? Interesovao se Laza.

— Isakovića, Ćosića, Ćopića

— Imate li Lazu Lazića? Prekide ga Laza.

Prodavac navikao da sve ima, brzo je izvadio porudžbenicu. Glasno je čitao ono što je pisao.

— Laza Lazić, Sabrana dela ...Dobro, a sad, ko naručuje: Vaše ime i prezime?

— Lazić Laza.

— Pa to ste Vi... Bože, što sam pogrešio!

Brzo je spakovao knjige i uz opšti smeh prisutnih otišao bez Zbogom.