BOJ NA VARVARINU 1810. (po kazivanju protojereja Stojana Milićevića iz Ćićevca- učesnika boja )

Posle boja na Jasici, Turci su prešli Moravu sa oko 60 000 pešaka, konjanika i topdžija ( to je bilo posle Uspenija 1810. godine).

U dogovoru sa Rusima Srbi su došli u polje pre Turaka. Prvo hajduk Veljko sa 150 konjanika, zatim Stanoje Glavaš sa 1 200 pešaka i konjanika, pa Mladen sa mnogo vojske i topova, pa Pljako s priličnom vojskom i topovima, takođe i Milan i Miloš (pre boja Milan ce otici uVlašku), pa Miloje knez Levački sa 3 000 vojnika, pa Jefta knez Jagodinski sa 3 000 vojske, pa Ilija Barjaktarević knez Paraćinski dođe iz Deligrada, pa knez Ražanjski Aleksa Milić baba Stojana Milićevića sa 1 000 vojnika koji se kao deputirac vratio onda iz Carigrada. Najzad dođe Karađorđe sa velikom vojskom, pa ode, jer ga Srbi iz politike skloniše da ide i da preda vrhovnu komandu grofu Orurku koji je imao oko 700 Rusa sa 6 - 7 topova. Ovaj je prekorevao srpske starešine što mu nisu javili da je ovolika sila kod Turaka, pa bi on doveo više vojske (ko zna da li bi on to mogao). Po odlasku Karađorđa, Orurk je Mladena više puta nazvao krmačom a njegovog tumača jeromonaha Tanasija tukao kamdžijom. Jagodinskog kneza Jeftu grdio ješto ne izađe sa svojima nego stoji uburdelju.

Karadordu je svakako najbolje bilo da se ukloni kako bi održao svoje dostojanstvo.

U prvom dodiru sa Turcima ranjeni su hajduk Veljko, Stanoje Glavaš, Kara Stevan Tešnicki i mnogi drugi a poginuo samo Stevan Kutela, barjaktar iz Lešja. Poginula su tri Turcina i tri Rusa koji su u šancu i sahranjeni. Bitka je trajala ovog dana od podne do pola pet.

Turci su mirovali pet dana, a udarili šesti. Tada grof Orurk pusti svoje kozake i srpske konjanike te nadvladaše Turke ubivši oko 12 Turcina. Kad je krenula sa paljbom srpska i turska artiljerija tada je mnogo pešaka i konjanika turskih pobijeno. Boj je ovoga dana trajao do tri sata po podne.

Turci te noci pobegoše, Srbi ih htedoše goniti ali ne dopusti grof Orurk.