Crkva Prepodobne mati Paraskeve u Bošnjanu

O crkvi u Bošnjanu ima vrlo malo podataka, uglavnom ono što piše u letopisu crkve. Za ovaj rad smo mi koristili te podatke osim ako nije drugačije navedeno.

Parohiju bošnjansku sačinjavaju sela Maskare i Bošnjane. To su uglavnom poljoprivredna pomoravska sela, u kojima ima i onih koji su zaposleni u raznim preduzećima i ustanovama. Narod ovog kraja je veoma vredan i radan. Jedan broj meštana živi i radi u inostranstvu.

Parohijani sela Bošnjana i Maskara su veoma privrženi i odani svojoj veri i Crkvi, nema domaćinstva gde sveštenik ne ulazi. U ovoj parohiji nema nekrštenih i neopojanih, manji je broj nevenčanih, ali i to se menja na bolje.

Pored hramovne slave Prepodobne mati Paraskeve, najveća seoska zavetina je dan Svete velikomučenice Marine (30. jul). Takođe se praznuje kao zavetina i Drugi dan Uskrsa, Mali Spasovdan (četvrtak ispred Duhova), Sveti Vrači, Sretenje Gospodnje (slava “Pevačkog društva”), Sveti Atanasije Veliki (“Majstorski pir”) i Sveti velikomučenik Trifun (vinogradarska slava).

Maskare ima svoje dve bogomolje preslave: Drugi dan Duhova i Začeće Svete Ane. U ove dane žitelji Maskara primaju goste i ništa ne rade u polju.

Što se tiče podušja pored prve subote, četrdesetnice, polugodišnjeg i godišnjeg parastosa, obavezno se donosi žito u crkvu da se očita i na praznik i nedelju ispred pomenutih parastosa.

Svi parohijani slave svoju krsnu slavu donose i kolač u crkvu. Mali je broj vernika koji slavi samo jednu slavu; većina slavi po dve, a neki i više slava. Jedna ili dve se slavi sa gostima, a ostale se slave samo “prekađuju”, tj. svešta se vodica i reže kolač u crkvi, ali bez gostiju.

U prvoj polovini XIX veka Bošnjane je pripadalo varvarinskoj crkvi.

Po podacima mitropolita Mihaila 1874. godine pri varvarinskoj crkvi su postojale tri parohije: varvarinska (sa Varvarinom 168 domova i pola Maskara 49 domova, ukupno 217 domova), katunske (sa Katunom 200 domova) i Bošnjanske (sa Bošnjanom 150 domova i pola Maskara 48 domova, ukupno 198 domova).

Bošnjane je 1895. godine imalo crkvicu od slabog materijala podignutu 1894. godine. Hram je bio sveta Paraskeva. U to vreme bošnjansku parohiju su sačinjavala sela Bošnjane (200 doma) i Maskare (120 domova), ukupno 320 domova, 1900 stanovnika. Sveštenik je bio Mihailo Džabić.

Hram Prepodobne mati Paraskeve podignut je za vreme sveštenika Mihajla Džabića, koji je bio rodom iz Bosne. Otac Mihajlo je najpre služio u crkvi brvnari da bi 1911 – 1912. godine meštani sela Bošnjana, pod rukovodstvom Save Živadinovića, predsednika sela, pokrenuli akciju i podigli pomenuti hram. Izgradnja hrama je dotirana od prodaje seoskodruštvenog zemljišta meštanima Bošnjana, i od tog novca je podignut hram za dve godine.

Podaci o podizanju hrama su veoma oskudni. Zna se samo toliko da je podignut 1911 – 1912. godine, da je ikonostas izradio Božidar Mitrović 1914, rodom iz Valjeva, i da je hram osvećen tek 17. jula 1964. godine, od tadašnjeg episkopa šumadijskog G. Valerijana.

Ispred crkve je zvonik iz dva dela visok oko 3 metra.

Stara kuća za narod je ranijeg datuma. Ima salu za narod i za crkvene proslave, kancelariju, krstionicu i predsoblje tzv. “ognjište”.

Po podacima iz Šematizma iz 1924. godine Bošnjanska parohija je imala crkvu čija je hramovna slava bila Sv. Paraskeva. Parohiju (II klase) su sačinjavala sela Bošnjane, Maskare koja su ukupno imala 2300 duša. Paroh je bio Veselin Radojković.

Parohijski dom je podignut 1964. godine za vreme Mladena Nikolića. On je došao na parohiju posle sveštenika Vase Radojkovića (1918 – 1961 ), koji je kao paroh bošnjanski živeo u svojoj kući. Prota Mladen Nikolić je za vreme svoga službovanja na ovoj parohiji uradio mnogo i ostavio dubok trag po kome će se dugo pamtiti. Na pomenutoj parohiji proveo je 14 godina. Za to vreme je pored podizanja parohijskog doma, obnovio i postavio novi pod u crkvi.

Godine 1975, na parohiju bošnjansku dolazi sveštenik Tomislav Gajić, rodom iz Obreža, koji je najpre službovao u Vreocima (1967-1975). Dolaskom u Bošnjane otac Toma je najpre u parohijskom domu uveo vodu, telefon i ogradio dvorište oko njega. Ispred spomenika izginulim u ratovima 1912 – 1918. godine podignuta je česma, a od 1975. do 1990, crkva je tri puta krečena i malana, kako spolja tako i iznutra.

Sveštenik Toma je sa svojim parohijanima prionuo na izgradnji nove zvonare u Bošnjanima, a po uzoru na zvonaru sela Oparića kod Rekovca. Godine 1984, urađeni su temelji. Naredne, 1985, nastavljenoje sa zidanjem, a 1986. je završena. Zvonara je zidana ciglom i obučena fasadnom u dve boje. Pokrivena je bakrom.

Osvećenje novopodignutog zvonika izvršio je episkop šumadijski Gospodin dr Sava, 1986. godine.

Nebojša Đokić, Olivera Dumić