Istorija fudbala u Varvarinu

Fudbal u Varvarinu, podario nam je mnogo radosti. Često smo ispijali čaše žuči, ali fudbal nije bio samo igra. Zbivanja u njemu i oko njega su bila i ostala više od običnog loptanja.

JOVAN KURSULA

Ostalo je malo živih svedoka o tim prvim danima kada su, i pored otpora vlasti, zanatlije i prosvetni radnici osnovali fudbalski klub Joval Kursula te daleke 1925. godine. Retki su pisani dokumenti, fotografije su rariteti. Postoje samo tragovi na osnovu kojih, ipak, možemo da stvorimo realnu sliku o tadašnjim sportskim zbivanjima i velikim društvenim previranjima.

Članovi novoformiranog kluba postaju đaci, prosvetni radnici, zanatlije, radnici. Više ledina nego igralište, nalazila se na prostoru današnje bivše pošte—autobuska stanica. Utakmice postaju praznik za Varvarin i okolinu. I danas se prepričava pobeda nad kruševačkim Lazarom, koja je izazvala dosta suza radosnica i tuge. Najvećim uspehom smatraju se kvalifikašione utakmice za prvaka banovine. Nisu završene zbog početka drugog svetskog rata, Tada smo najverovatnije izgubili jedinstvenu priliku da dobijemo prvoligaša. Fudbalsku igru pratili su i događaji van samog terena. To je vreme velikih društvenih previranja. Sledeći direktive ilegalne Komunističke partije, članovi KPJ Dušan Gavrilović, Dragi Makić, Mijuško Jovanović, Kosta Matić, Sloba Marković, Slavko Prvanović i Bahila Svrsić postaju članovi Jovana Kursule. Ideje komunizma duboko zahvataju korene u klubu i narodu. Siromašno tlo prihvata seme otpora i nemirenja sa postojećim.

U revoluciju odlaze i članovi Jove Kursule. Zadatak je težak; treba odbraniti čast i dostojanstvo porobljene zemlje. Širom Jugoslavije čuju se prkosni poklici neobuzdane mladosti. Na sremskom frontu gine Šloser Trifunović. Ubijaju Dragoslava Makića i Dušana Gavrilovića. U oslobođeni Varvarin vraćaju se: Čeda Simić, Vidan Jovanović, Novica Vasić, Mata Jakovljević, Mijuško Jovanović, Kosta Matić, Rajko Gligorijević, Sloba Marković, Rajko Matić. . .

Vraćaju se svesni da su položili veliki ispit pred istorijom i svojim narodom. Na zgarištima porušene zemlje mladima se postavlja dodatni napor, treba obnoviti zemlju, ali treba i uživati u plodovima slobode. Treba i živeti, afirmisati nov sistem,

MIRKO TOMIĆ

Od preživelih ratnika i skojevaca formira se fudbalski klub Mirko Tomić 1945. godine, To je vreme kada zemlji dosta toga nedostaje, ali i vreme rešenosti da se istraje, vreme nezapamćenog entuzijazma.

Retki su onda bili fudbalski klubovi. Heroj Mirko Tomić igra u Kruševcu, Aleksandrovcu, Trsteviku... U knjizi „Jugoslovenski fudbalski klubovi“ govori se i o FK temnić.

Igračem svih generacija proglašen je Miodrag Milošević. U Mirku Tomiću počeo je da igra 1945. sa 16 godina. Zabeleženo je njegovo kazivanje o tim prvim posleratnim danima u Varvarinu kada je igrao fudbal ili bio u njemu prisutan.

— Igralo se na starom igralištu. Osim volje i ljubavi, nismo imali ništa više, i to je nama bilo dovoljno. Počeli smo u težanoj sportskoj opremi, koju smo farbali. Na levoj strani bila je velika petokraka zvezda. Od vojničkih cokula pravili smo kopačke. Putovalo se zaprežnim vozilima, konjskim kolima. Uvek je bilo pesme, veselja, i vreme je brzo prolazilo. Fudbal je bio retka razonoda, možda jedina. Danas mi se čini da je nama mladima bio sve. Igrači iz cele naše op[tine su igrali za Mirka Tomića, ili kasnije Temnić. Bilo je to veliko priznanje i čast. Igrali smo za lepu reč, da ne razočaramo navijače. Niko nije pominjao nagrade, pogotovu novac. O kvalitetu naše igre neka govori jedan podatak: sećam se utakmice protiv Ćićevca. Rezultat je bio 11:2, za nas. Kažem, bila su to vremena odricanja, ali i velikih radosti.

Ovim monologom završavamo priču o petogodišnjem bitisanju FK Mirko Tomić. 1950.

godine klub dobija današnji naziv i prerasta u sportsko društvo Temnić, Pod tim nazivom

takmiče se i danas.

TEMNIĆ

Kada je formiran Tempić, fudbalske klubove dobijaju i neka sela naše opštine, koja postaju njegova baza. Najbolji dolaze u Varvarin, a sa njima brojni promatrači iz njihovih mesta. Temnić dobija novo igralište, ograđuje se prvo tarabama, zatim blokovima. To rade mladi dobrovoljnim radom. Vreme komercijalizacije fudbalske igre Temnić često proživljava i velikim padovima, da bi se ponovo vratio i zauzeo mesto koje mu pripada. Bio je i ostao najveći, najbolji klub naše opštine. U već spomenutoj knjizi „Jugoslovenski fudbalski klubovi“, izabran je idealan tim, tim svih vremena... Te, 1975. godine, on je izgledao ovako:

Raca, Mikić, Čapaković, Milosavljević, Popović, Vasović, Milošević, Mišković, Stepanović, Simić, Lukić.

---

Dragan Lukić, rođen 1956. godine je Temnićev igrač koji je obukao dres sa državnim grbom, Za omladinsku reprezentaciju Jugoslavije odigrao je nekoliko utakmica 1971/72. godine. Uz Dušana Miljkovića, Mirka Rajkovića i Dragana Matića, smatra se jednim od najvećih talenata varvarinskog fudbala svih vremena.