Izveštaji Nedićevih organa vlasti u našem kraju za vreme II svetskog rata

Izveštaji Nedićevih organa vlasti imaju mnogo širu dokumentarnu osnovu i predstavljaju iscrpne izveštaje o aktivnostima svih civilnih i bezbednosnih (vojno-policijskih) organa vlasti Nedićeve administracije u našem kraju. Izveištaji civilnih organa vlasti, no samoj prirodi svoje namene, zadataka i sadržaja, neuporedivo su opširniji, slojevitiji i više analitični od šturih vojno-policijskih izveštaja, koji bez ikakvog komentara samo kratko i precizno registruju događaj. Civilnim izveštajima obuhvaćeni su svi segmenti privrednog i društvenog života pod okupacijom, pružajući relativno jasnu sliku o svim karakteristikama svakodnevnog života i problemima "običnih" ljudi.

U nastavku nudimo prepise nekih od izveštaja koji su vezani za ovaj naš kraj.

---

OKRUŽNO NAČELSTVO OKRUGA MORAVSKOG

Br. 14560/42

16 oktobra 1942 god.

J A G O D I N A

Predmet: Izveštaj o propagandnim predavanjima

u mesecu septembru u Okrugu moravskom

MINISTARSTVU UNUTRAŠNjIH POSLOVA

Odeljenje za državnu zaštitu

B E O G R A D

U smislu naređenja Ministarstva unutrašnjih poslova IV Br. 2385 od 9 juna 1942 godine čast nam je podneti sledeći izveštaj:

O radu po ovome raspisu u toku meseca septembra Okružno načelstvo dobilo je od svojih srezova ovaj izveštaj:

Načelstvo sreza temnićskog aktom br. 11020 od 15-1H- t. g. dostavlja:

U nedelju 6 o. m. držane su dve propagandne konferencije u ovome srezu , i to: u Varvarinu i Gornjem Katunu. Na ovim konferencijama govorili su: u Varvarinu gospodin Mihailo Petrović, sudija sreskog suda, dr. Velimir Petrović, sanitetski referent i Milovan Lazović, učitelj u Varvarinu; u Gornjem Katunu: g. Života Penčić v. d. starešina sreskog suda, dr. Božidar Marković sanitetski referent i Milen Milenković, učitel. u G. Katunu. Svi su predavači isticali potrebu sloge, reda, rada i mira. Konferencije su bile dobro posećene.

U nedelju 13 o. m. održano je u srezu pet propagandnih konferencija u selima: Bačini, Bošnjanu, Donjem Katunu, Maskaru i Obrežu. Predavači su bili: u Bačini g. Miladin Iričanin, sudija, Mihajlo Asurdžić. šef katastarske uprave i Jovan Marčenko, upravitelj škole u Bačini; u Bošnjanu g. Dušan Stanković, sudija sreskog suda i Radisav Petrović, upravitelj škole u Bošnjanu.; u Donjem Katunu g. Momčilo Ćorđević, advokat iz Varvarina, Borisav Popović, poljoprivredni referent Mileta Bradoš, upravitelj škole u D. Katunu; u Maskaru g. Đorđe Bogojević, advokat iz Varvarina, Đorđe Đokić, referent za ishranu i Gradimir Radosavljević, upravitelj škole u Maskaru; u Obrežu g. Živorad Petrović, sudski pripravnik, Mihajlo Petrović, veterinarski referent, i Svetislav Orlović, upravitelj škole u Obrežu.

Svi predavači su pored čisto stručnih stvari iznosili potrebu reda, mira i sloge. Isticali su narodu spasonosan rad Vlade narodnog spasa i pozivali ga da s voljom izvršuju sva naređenja vlasti.

Predavanja su bila dobro posećena.

U srezu vlada red i mir. Opštinske uprave preko svojih odbornika i drugih viđenih i ispravnih građana strogo vode kontrolu da svi žitelji uvek budu kod svojih kuća kao i o kretanju sumnjivih i nepoznatih lica. Organizacija ove službe tako je sprovedena, da se obaveštenje o svemu u srezu obavlja na najpovoljniji način.

ZAMENjUJE OKRUŽNOG NAČELNIKA

POMOĆNIK,

(potpis)

AVII, Nda, Br. Reg. 34/5-1, K. 21.

---

KOMANDA SRPSKE DRŽAVNE STRAŽE

OKRUGA MORAVSKOG

Pov. J. B. Br. 207

16. februar 1943 godine

Jagodina

Izveštaj o postupku

Nemačkih trupa u selu

Parcanu dostavljam

KOMANDANTU SRPSKE DRŽAVNE STRAŽE - BEOGRAD II

(Za opšte odeljenje Javne bezbednosti)

Komandir Sreskog odreda sreza Temnićskog sa svojim aktom Pov. Br. 90 od 7. februara 1943. godine dostavio je izveštaj sledeće sadržine:

„3 februara 1943 godine došla je nemačka kaznena ekspedicija u selo Parcane, sreza Temnićskog, koja je selo opkolila i blokirala, a jedno odeljenje od ove ekspedicije opkolila je kuću istomesnog seljaka Dragomira Maksimovića i bivšeg četničkog vojvodu Temnićekog četničkog odreda, izvršili detaljan pretres kuće i ostalih prostorija u cilju pronalaženja prikrivenog oružja, municije i ostalog ubojnog materijala, ali nije im uspelo da pronađu ma šta od oružja, pa kad nisu ništa pronašli navedena ekspedicija pomoću nanete slame i sena, na dan 4. ovog meseca zapalilo kuću i sve nuzredne prostorije, tako da mu ništa od zgrada nije ostalo ne zapaljeno.

Pre zapaljivanja kuće i ostalih prostorija, predhodno su mu izneli žito (kukuruz), ovas i drugo, kao i stoku iz štala, a za tim spaljivanje izvršili. Ovom radnjom kaznene ekspedicije, navedeni Dragomir, oštećen je u raznom za oko jedan milijon dinara; spaljivanjem mu je uništeno i to: kuća, dve zgrade za stanovanje, jedna bačvara, jedan salaš, jedna suldrma, jedna štala, jedan kokošar, jedan tor za ovce, i jedan svinjac, pored ovoga jedan motor sa drešom i ostalo sve pokućanstvo sa nameštajem, od stoke oterali su mu i to: 2 krave, jedno tele, 10 ovaca, 4 svinje i svu pernatu živinu i jedna gvozdena kola na kojima su oterali žito. Pored iznetog ekspedicija je sa sobom odvela Dragomirovog oca Maksimović Vasilija i ženu mu Katarinu, koji se ni do danas nisu povratili kući niti se je ma šta moglo doznati za njihovu sudbinu, a Dragomira nisu uhapsili jer je uspeo sa svoja dva sina Dragišom i Ljubišim da pobegne i sada se nalazi u begstvu.

Istoga dana navedena kaznena ekspedicija blokirala je kuću istomesnog seljaka Vlastimira Mihajlovića, kojom prilikom je Vlastimir pokušao da pobegne kada je primetio da mu je kuća blokirana, iskočivši kroz prozor svoje kuće, ali su ga vojnici primetili i iz puško-mitraljeza na mestu ubili, a zatim su mu izvršili pretres kuće i ostalih prostorija, tražeći oružje i municiju, te prema izjavi nemačkih oficira i vojnika pred tamošnjim građanima da su kod Vlastimira pronašli jednu pušku vojničku, 4-6 komada ručnih bombi i nekoliko metaka za pušku, dok međutim žena ubijenog Vlastimira tvrdi da prilikom pretresa nemački vojnici nisu ništa pronašli od oružja u njenoj kući, a da je njen muž Vlastimir poginuo za to što je pokušao da pobegne.

Ubijenom Vlastimiru Mihajloviću ekspedicija je zapalila kuću sa svim nuzgradnim prostorijama, žitom i ostalim pokućstvom i materijalom koji se je u kući i zgradama nalazio, a pored toga oterali su mu jednu kravu, jedno tele, tri ovce, 15 kokošaka i tri šotke.

Od kuda je kaznena ekspedicija došla u selo Parcane i kuda je iz sela sa zapljenjenim žitom i stokom otišla seljaci istog sela nisu mogli kazati a niti se je to proverom moglo ustanoviti".

Prednji izveštaj komandira odreda sreza Temnićslpg dostavljam s molbom na znanje.

Dostavljeno

Komandantu S. D. S. Beograd II

Komandant major

(potpis)

---

OKRUŽNO NAČELSTVO OKRUGA MORAVSKOG

Str. Pov. BROJ 26/43.

20 februara 1943 godine

JAGODINA

OKRUŽNOJ KOMANDI SRPSKE DRŽAVNE STRAŽE

JAGODINA

Šef Srpske državne bezbednosti aktom St. pov. I br. 24 od 11-11-1943 godine dostavio je ovom načelstvu sledeće:

„Početkom ove godine ponovo su počeli odmetnici Draže Mihajlovića da vrše agilniji rad na organizaciji i aktivniju propagandu u srezovima: temnićskom, beličkom, despotovačkom i trsteničkom, osobito od dana odmetanja i prilaska odmetnicima D. Mihajlovića, majora Dragomira Žikića, koji je pobegao od kuće i odmetnuo se, jer su ga tražile nemačke vojne vlasti.

Komandant odmetnika D. Mihajlovića u srezu temnićskom je sada aktivni vazduhoplovni major Dragomir Žikić. Komandiri četa su: aktivni vazduhoplovni kapetan I kl. PROKOPIJE GLAVIČIĆ; MIHAJLOVIĆ kapetan II klase zvani „Bula", raniji komandant temnićskog četničkog odreda; aktivni konjički poručnik Bora Panić i jedan vazduhoplovni poručnik o kome za sada nema podataka. Žikić, Glavičić i Mihajlović rodom su iz varošice Bačina, srez temnićski, a Panić iz M. Kruševice blizu sela Poljne, sreza trsteničkog.

Iz razgovora sa majorom Žikićem obaveštajni oficir doznao je sledeće:

svi komandanti i sve starešine dobrovoljaca stavljeni su pod slovo „Z" i prema njima nema milosti. Ovo naređenje su dobili iz Londona. Ubijanje pristalica dobrovoljačke misli i dobrovoljaca je u poslednje vreme prestalo u ove krajeve, jer dražinisti sada dobijaju naređenja iz Gorskog štaba da ubijaju komuniste i da iz svojih redova sve čiste. U grupi majora Žikića bilo je 12 komunista koji su uhvaćeni i ubijeni.

Izuzetan je slučaj u srezu temnićskom da u poslednje vreme ni jedan pristalica dobrovoljačke misli i bivši dobrovoljac nije ubijen, jer ih Žikić smatra Srbima a inače je do svog odmetanja simpatisao rad dobrovoljaca. Žikić navodi da je završio organizaciju u srezu temnićskom i da će se jedan deo ove grupe uskoro prebaciti u okolinu Svilajnca.

Odmetnici D. Mihajlovića se dosta slobodno kreću u ovim krajevima a naročito u selima oko Juhora D. Krčin, Sekurič, Belušić, Poljni, Drenovi i Riljcu kao i po ostalim selima ovog kraja gde su sa stanom i hranom.

Narod zastrašen od njih, a videvši da ih niko ne goni, izilazi im u susret i pomaže ih materijalno, čak šta više postoji mogućnost da ga ovi potpuno pridobiju, jer protiv njih se u ovome kraju ne vodi nikakva propaganda.

Odmetnici ne trpe nikakvu uopšte kritiku njihovog rada i zato kritičare strogo kažnjavaju. U selu Obrežu nedaleko od Varvarina došla je jedna njihova patrola kod sveštenika, koji ju je odbio da primi, navodeći za to razloge, rekavši im da ih niko u šumu nije oterao i da je njihov rad nekoristan. Patrola je izvela sveštenika izvan sela i dobro ga istukla, zapretivši mu da će ga streljati ako o ovome nekom kaže.

U srezovima despotovačkom i beličkom nalaze se manje grupice odmetnika, koji su u jačini od po 20 ljudi i kreću se po udaljenijim mestima. Uspeli su seljake prilično da zaplaše, te ih ovi nesmeju da prijave vlastima zbog čega im se vrlo teško ulazi u trag iako se je jedno jače odeljenje Srpske državne straže nalazilo i još nalazi u varošici Rekovac.

U blizini sela D. Štiplja do Vranovačke šume i u samoj šumi, u srezu beličkom, nađena su jednom tri a drugom prilikom osam leševa ubijenih odmetnika. Diskretnim proveravanjima je utvrđeno da su ove odmetnike ubili odmetnici Draže Mihajlovića zato što su optuženi kao komunisti i pod maskom se sklonili u redove odmetnika Draže Mihajlovića, odnosno u redove odmetnika majora Keserovića. Ovo potvrđuju odmetnici sada pod komandom majora Žikića Dragomira kao i sam major Žikić. Među leševima gore pomenutih nađen je leš odmetnika - komuniste Milutina Nikolića, zvanog „Kuša".

Pored ovog slučaja došlo je i do drugih razračunavanja između komunista i odmetnika Draže Mihajlovića u ovim krajevima. Tako su odmetnici Draže Mihajlovića sa svojim pripadnicima na slobodi organizovali borbu protiv komunističke grupe koju vodi komunistkinja zvana „Boginja" u srezu trsteničkom a u okolini sela Poljne i Riljca polovinom meseca januara ove godine. U ovoj borbi odmetnici su imali nekoliko mrtvih i ranjenih a kod komunista bilo je nekoliko ubijenih i 11 živih uhvaćenih. Po završetku ove borbe došlo je jedno odeljenje Srpske državne straže iz Trstenika koje je preuzelo od seljaka uhvaćene komuniste i vratilo se za Trstenik".

Prednje se dostavlja na hitnu proveru i najdetaljniji izveštaj po prednjim

podatcima.

HITNO JE

ZA OKRUŽNOG NAČELNIKA

POMOĆNIK,

(potpis)

---

ŠEF SRPSKE DRŽAVNE BEZBEDNOSTI

KOMANDA SRPSKE DRŽAVNE STRAŽE

J. B. Br. 9156

Beograd, 4 septembra 1943 godine

Bugarski vojnici oduzimali

novac i stvari od seljaka.

KOMANDANTU JAVNE BEZBEDNOSTI

Komandant SDS okruga Moravskog sa J. B. Br. 2704 od 31 avgusta 1943 godine,

dostavio je sledeći izveštaj:

„14 avgusta 1943 godine oko 10 časova, nekoliko kamiona sa bugarskim vojnicima, došlo je od Ćićevca preko Varvarina - Bačine i Krčina na reon stanice poljske straže Donji Krčin i zadržali se u selu: Zalagovcu i Parcanima 2 dana, od kada su otišli u pravcu Kruševca.

Ove bugarske trupe - vojnici izvršili su pretres u selima: Maranovu, Zalagovcu i Parcanima, navodno da traže oružje. Prilikom ovog pretresa po bugarskim vojnicima uzeto je iz privatnih kuća od pojedinih seljaka iz Parcana i Zalogovca, pojedine stvari i novac i to:

Svetozara Jakovljevića iz sela Parcana	26.000 dinara gotovog novca
Božidara Milojevića	2.400 dinara gotovog novca
Dušana Jovanovića iz sela Parcana	16.350 dinara gotovog novca
Milana Milojevića iz sela Parcana	2.050 dinara gotovog novca
Tome Graolje iz sela Parcana	1.300 dinara gotovog novca
Milana Ćirića iz sela Zalogovca	2.170 dinara gotovog novca
Dragomira Ivanovića iz sela Zalogovca	1.500 dinara gotovog novca

U gotovom novcu odneto je SVEGA: 51.770 dinara.

Iz navedenih sela od seljaka uzeli su od stvari i odneli i to:

Milana Ćirića iz sela Zalogovca	1 mušku belu košulju
Radosava Mikanovića iz sela Parcana	1 sat
Živojina Smiljkovića iz sela Parcana	1 lakovani kaiš za opanke
Stojadina Sibinovića iz sela Parcana	1 lakovani kaiš za opanke
Boška Miljkovića iz sela Parcana	1 nož, 1 viljušku srebrnu, 1 jorganski čaršav i 1 belu mušku košulju
Milije Mišića iz sela Zalogovca	1 srebrni sat
Mileve Milošević učiteljice iz sela Parcana	1 radio-aparat

Od gore navedene sume novca po tužbi oštećenih, a na intervenciju Srpskih vlasti, ove bugarske trupe u selu Kušiljevu vratile su sumu od 32.670 dinara preko seoskog kmeta Borisava Paunovića iz sela Parcana, da razdeli oštećenim seljacima, što je i učinjeno, a ostatak od 19.100 dinara nisu vratili, a komandant ovih bugarskih trupa obećao je da će u Kruševcu vratiti i ovaj ostali novac.

Gore navedene stvari koje su oduzete od pojedinaca nisu vraćene. Molim, u koliko ima zakonskog oslonca i zakonitosti u zemlji, da se preko nadležnih spreči ova i ovakva samovolja od strane pojedinih odeljenja bugarske vojske, jer ovo nije usamljen slučaj, da se na ovakav način utvrdila otimačina od strane bugarskih vojnika pri prolazu kroz pojedina sela".

Prednje dostavlja s molbom na uviđaj.

Komandant, đeneral

(potpis)