Krvoproliće na varvarinskom vašaru

28 avgusta. 1933. godine — Na vašaru koji je u Varvarinu održan, primetili su neki građani u grupi cigana jedno malo slepo belo dete, koje se izdvajado od ostale ciganske dece. Sreski načelnik koga su o ovome građani odmah obavestili, naredio je redaru da cigane sa slepim detetom dovede U načelstvo, kako bi ih saslušao i stvar izvidio. Svet koji se nalazio na vašaru napao je međutim na cigane i onemogućio redaru da ih predvede sreskom načelniku, Svet je formalno linčovao cigane. Za kratko vreme od vašara se napravilo čitavo krvavo bojište.

Masa je ubila dve ciganke i jednog ciganina pa je zatim napala ciganske čerge i kola, od kojih je šest zapalila, a sve sanduke, novac i stvari uništila. Potom je svet odvukao 12 ciganskih kola do Morave i bacio ih u reku, Borba između cigana i seljaka trajala je puna 4 sata, (od 11 časova pre podne do 3 časa po podne).

Varoška policija i žandarmerija uspeli su da zavedu red na vašaru tek u 3 časa po podne kad su im poslati u pomoć žandarmi iz Kruševca i Paraćina.

Žandarmerija je odmah pristupila hapšenju seljaka koji su učestvovali u linčovanju. Uhapšeno je 20 seljaka, koji su po svom pocepanom i krvavom odelu odavali učesnike u borbi sa ciganima.

Istraga je ukazivala na to da linču nije bio uzrok samo slepo belo dete, već da je po sredi smišljeni plan jednog od seljaka, za koga se sumnja da je potstrekač.

KAKO JE DOŠLO DO TUČE

O pokolju u Varvarinu saznale su se sledeće pojedinosti:

Dete zbog koga je nastala strahovita gužva i veliko krvoproliće bilo je žensko. To dete vodila je jedna ciganka po vašaru i molila milostinju. Mnogima je palo u oči da fizionomija lica i boja kože ove devojčice nema ništa zajedničko sa ciganskim rodom. Neki, kojima je bila sumnjiva slepoća ovog nevinog deteta, odmah su posumnjali da je ovo dete ukradeno dok još jine imalo razvijenu svest i oslepljeno da se može sa njime prosjačiti. Oni kojima je bila sumnjiva slepoća ovog deteta, upozorili su žandarme i tražili da ciganke sprovedu u srpsko načelstvo radi utvrđivanja identiteta ove male devojčice.

Žandarmi su odmah uhvatili ciganke Živanu (ženu Stevana Marinkovića) i Cvetu (ženu Alekse Markovića), obe iz sela Bukovice.

Istovremeno, kad su žandarmi sprovodili ove ciganke, pročula se vest po Varvarinu da su uhapšene ciganke koje su ukrale neko žensko dete i oslepile ga da s njim prose. Narod koji je to čuo neverovatno se brzo sakupio oko uhapšenih ciganki i ozlojeđen do kraja ovim zločinom navalio na ciganke štapovima, motkama i drugim tupim oruđem. Ova navala bila je više nego besna tako da su ciganke od silnih udaraca ostale na mestu mrtve. Ovom je prilikom navalilo oko 20 seljaka i na ciganina Ratka Atanaskovića iz Velikog Popovca. I on je ostao nasred varvarunske kaldrme mrtav pod štapovima i motkama razjarenog naroda.

Upravo je strašno izgledala gužva u kojoj su dve ciganke i jedan ciganin našli smrt.

Ovom prilikom je ranjen žandarmerijski podnarednik Aleksandar Ristić, koji je hteo uhapšene sprovesti u sresko načelstvo da bi se ustanovilo pravo poreklo nesrećne devojčice. Pored toga jednoj je ciganki prelomljenka ruka na više mesta. U ovoj gužbi bilo je mnogo ranjenih, ali se ne zna tačan broj.

JEDAN CIGANIN SE UDAVIO BEŽEĆI

Kolika je gužva bila, pojačana žandarmerija nije mogla uspostaviti red za dugo. Nered je trajao sve dotle dok nisu došli žandarmi iz Paraćina sa vodnikom, žandarmerijskim potporučnikom, iz Ćuprije g. Nikolićem kao i žamdarmima iz Kruševca.

Ova je tuča bila nezapamćena jer se nije znalo ko koga tuče, Cigani, koji su bili na vašaru pobegli su u raznim pravcima, jer je masa seljaka pošla sa namerom da ih, gde ih zatekne, pobije.

Cigaska kola, koja su bila u velikom broju poređana na vašaru, bila su ili bačena u Moravu ili polupana ili zapaljena. Jedan ciganin koji je bežao pred razjarenom masom

skočno je u duboku Moravu, a kako nije znao plivati on se udavio.

SLEPO DETE JE IZ ARANĐELOVCA

U prvome se nije znalo čije je ovo žensko dete koje je oslepljeno. Ono je kazaloda je iz Aranđelovca. Na pitanje čija je i ko su joj roditelji mala odgovara da joj je poginula Citanka Živana Marinkovićeva mati. Po svemu izgleda da je dete ukradeno dok je još bilo malo i da se zbog toga ne može doći do prave istine. Opšte je mišljenje da dete nije cigansko.

Iz ove tuče uhapšeno je oko 80 lica. Ta lica koja su ujutru pošli na vašarište u najsvečanijem ruhu koje imaju, sada su u nekim dronjcima, jer su sva odela u tuči pocepana.

Sreski sud u Varvarinu izaslao je na lice mesta svoju komisiju, koja je povela o celoj stvari vrlo energičnu istragu.

Što su žandarmi u Varvarinu dobili pojačanje sa drugih strana da rasteraju masu ima se zahvaliti susretljivosti industrijalca g. M.Nikolića iz Paraćina koji je svoj automobil stavio u tu svrhu na raspoloženje.

SUĐENJE

Slučaj je naravno završio na sudu a konačno sudjenje je održano tek par godina kasnije (krajem decembra 1936.) jer je bilo dosta poteškoća. Bio je uhapšen veliki broj lica ali su usled nedostatka dokaza mnogi od njih pušteni. Pretresi su zakazivani nekoliko puta ranije ali se nisu održavali jer su glavni oštećeni cigani mećkari i koritari bili rastureni po celoj državi. Optuženo je 33 lica a saslušano je oko 200 svedoka među kojima je i veliki broj oštećenih.

Zamenik državnog tužioca g. Adam Vasiljević pročitao je optužnncu. Po prvom delu optuženi su Obren Matić iz Velike Kruševice, Božidar Nikolić iz Dedine, Milivoje Božinović, Dragoslav Vićentijević iz Pajkovca, Svetislav Matović iz Izbenice, Đurđe Đurđević iz Svojnova, da su sa još nepronađenim krivcima učestvovali u tuči na vašaru u Varvarinu, u kojoj su izgubili život Ciganka Živana žena Stevana Marinkovića i Cveta žena Alekse Mirkovića kao i mladi Ciganin Ratko Atanacković trgovac vunom iz Velikog Popovića.

Po drugom delu optuženi su Aleksandar Rajić nz Gornjeg Katuna, Stanoje Todorović i Miodrag Ristić iz Zalogovca, Borivoje Ilić iz Gornjeg Katuna, Damjan Golubović iz Vitoševca, Miodrag Milojević i Dragoljub Ilić iz Parcana, Dragutin Milošević iz Grabova, Svetomir Jovanović iz Čepura, Vojislav Joksimović iz Svojinova, Gvozden Vasić iz Sekuriča, Dragutin Vasković i Živojin Živanović iz Obreža, Spasoje Jovanović iz Vratara, Milun Nikolić iz Siknrice, Alekeandar Vasković iz Obreža, Đorđe Milutinović iz Paraćina i Živojin Vasić iz Varvarina što su sa većim brojem nepronađenih krivaca navalili na imovinu Cigana-čergara i upropastili kola, konje, majmune, mečke, a ostale stvari delom uništili, delom popalili, delom opljačkali ili bacili u Moravu.

Niko od optuženih ne priznaje

Nijedan od optuženih ne priznaje da je učestvovao u groznom varvarnnskom linču Cigana. Neki kod kojih su nađene izvesne cigaiske stvari brane se da su te stvari našli. Živojin Vasić, koji je optužen da je bacao kola u Moravu i drešio mečke i majmune, tvrdi da je celo vreme prodavao bozu. Slične iskaze dali su i ostali.

Sam pretres je počeo ispitivanjem svedoka g. Dragomira Trifunca, sreskog načelnika iz Aleksandrovca.

G. Trifunac kaže da je toga dana bio na vašarištu. Sveta je bilo iz više srezova. Među svetom je bilo dosta Cigana koritara i mečkara, kao i jedan mali cirkus.

G. Trnfuncu je prišao žandarmernjski podnarednik g. Stanoje Pavlović i doveo dve Cnganke sa jednom slepom devojčicom. Javio mu je da je jedan seljak rekao da je to dete njegova bratanica. Međutim taj seljak se izgubio i nisu ga mogli pronaći. G. Trifunac je potražio od Ciganki dokumenta i iz njih video da je slepa devojčica Ančica iz Rumunije. Naredio je da se i Cnganke i devojčica sklone u komesarijat na vašarištu.,Kada je primetio da se masa stišala, naredno je da se Ciganke sa devojčicom sprovedu u Sresko načelstvo.

(Slepa devojčica Anka zbog koje su 1933. godine linčovani cigani na vašaru u Varvarinu)

Odjednom, kada su Ciganke povedene, svet je nagrnuo sa svih strana štapovima i kamenjem. G. Trifunac je pokušao da zaštiti Ciganke, ali je bio nemoćan. Došao je do mesta gde je nastradao prodavac vune Ratko Atanacković. G. Trifunac je video kako jedan visok mladić tuče Ratka ždrepčanikom od kola. Ratko je pao posle prvog udarca.

G. Trifunac nije mogao da spase Cnganke jer je imao na raspoloženju samo četiri žandarma. Činio je sve što je mogao da umiri razjarenu svetinu, ali mu to nije pošlo , za rukom. Dva žandarma je ostavio da čuvaju leševe a ostala su mu samo dvojica. Tada je izvešten da je masa napala i ciganska kola i čerge.

Potrčao je mestu, gde se odigravao drugi deo ove bolne tragedije. Video je masu sveta, koja je izgubila svako prisustvo duha. Jedni su rušili čerge, drugi su skidali točkove sa kola, neki su ložili vatru i palili stvari, neki bacali kola u Moravu. Cigani su se sklonili u cirkus, a preda se isturili mečke da ih brane. Međutim ni to nije pomoglo.

Po naredbi g. Trifunca dobošar je objavio da se vašar rastura, ali je sve bilo uzalud. Tek kada je na njegov poziv došla pomoć iz Paraćina i Kruševca vašar je rasturen. Linč je počeo u 11 časova pre podne ,a svršio se u četiri časa popodne.

Kada je stigla pomoć sreski načelnik g. Trifunac je prntvorio 79 sumnjivih lica, ali su posle mnogn dokazali svoj alibi.

Upitan da li poznaje nekog od optuženih koji su tom prilikom učestvovali u linču, g. Trifunac je izjavio da ne poznaje nikoga sem Damjana Golubovića, koga je video sa štapom u ruci i upozorio ga da se ukloni, jer ga je ranije poznavao, našto mu je on odgovorio:

— More ostavi me!

Ispitan je veliki broj svedoka. Skoro svi govorili su u korist optuženih. Žandarmerijski podnarednik Stanoje Pavlović koji je čuo kako je neko iz gomile doviknuo:

— Ubijte Ciganke! Ovo je dete Srpče!"

Bio je opkoljen svetinom i jedva se dogurao do mesta na kome su tukli Ciganina prodavca vune. Tada je mladić bio već isprebijan. Podnarednik Pavlović pozvao je svoga druga žandarmerijskog kaplara i sa jednim seljakom poveo je Ciganina u sresko načelstvo. Međutim, kada su stigli do apoteke jedna gomila ljudn spojila se sa masom koja je išla za njima, talas svetine gurnuo je podnarednika Pavlovića na nekoliko metara daleko dok je kaplar odleteo za desetinu metara na drugu stranu. Tu je razjarena masa dotukla ciganina.

Drugi svedok, Aleksandar Ristić, žandarmerijski podnarednik iz Potočca, čuo je povik:

— Udri! Udri zašto da vade oči?!

Sa ovim povicima spojila se kuknjava Ciganki i Cigana. Optuženi Miodrag Milojević vikao je masi:

· „Udrite žandarme!"

Upitan da li bi mogao da pozna nekog od učesnika u tuči svedok Aleksandar Ristić izjavio je da je video kako je Vojislav Joksimović tukao Ciganke gvozdenom palicom, Đurđe Đurđević štapom, Živojin Jovanović nogama, a Dragoslav Vićentijević bacao je kamenje na Cigane.

Optuženi Vasković savetovao mu je da beži da ne pogine, jer su i na sreskog načelnika čak padale lubenice i tikve.

Nekoliko svedoka - Cigana nije moglo ništa da posvedoči.

Živko Kadrić, Ciganin iz Donjeg Kaftuna, kaže:

— Čim sam čuo: „Udri Cigane!" ja sam odmah zdimio, jer sam i sam Ciganin.

Svedok Jovan Lazić iz Mečkovca bio je u cirkusu za vreme linča. On kaže:

— Kad smo pravili cirkus sas mečke i majmune čuo sam galamu. Tad sam se popeo na krov cirkusa i video da gomila ljudi gura ciganska kola u Moravu.

Svedok Branko Vasić. kafedžija iz Varvarina, ne zna ništa o događaju, ali priča kako je u njegovu kafanu došao Branko Radivojevnć sa odgriženim uvom. Kad ga je upitao ko mu je odgrizao nije znao da kaže.

I svedok Milivoje Vukosavljević tvrdi za Dragutina da se svađao sa Cigankom u gomili i da joj je rekao:

— „Vi, Cigani, treba da ne postojnte. Vi ste toliku decu poćoravili”.

Svi svedoci govore da su videli samo masu kako juri.

— „Išla je ona kao oblak” kaže o tome Milenko Pećič iz Svojnova

Najinteresantniji je bio iskaz svedoka oštećenog Ciganina mečkara Petra Mičića iz Mačkovca, koji kaže:

— Gospodo, slavne sudije, ja sam bio na vašaru kao j-dan direktor cirkusa. Bio sam na štandu i video sam masu kako navaljuje na kola. Odmah sam slučaj prijavio sreskom načelstvu.

Ranđel Jovanović, mečkar iz Mačkovca, kaže u svome iskazu:

— Gospodo sudije, meni je uništeno sve što sam imao. Kola su mi bila pored Morave i masa ih je bacila u reku.

— Je si li video ko ti je uništavao imovinu? — pita ga sudija.

— Gospodo sudije. da sam ja video, ja bih i glavu svoju izgubio...

Mitar Nikolić iz Mačkovca bio je takođe u cirkusu. Uništena su mu kola i stvari.

— Koliko si komada mečki imao? — pita ga državni tužilac.

— Pet—šest, gospodine!

— Što niste pustili mečke u gomilu? — pita u šali državni tužilac.

— I mečke su bežale, gospodine!

Svedok Aleksa Mirković, mečkar iz Bukovnka, izgubio je ženu i uništena su mu kola. Žena mu je bila na vašaru u prošnji, a on je bio kod kola sa decom.

— Čuo sam da mi je domaćica poginula, ali nisam smeo da odem ni mrtvu da je vidim.

Uplašen od osvete mase on je uzeo decu i pobegao, sklonio se u čergu. Kada je gomila navalila na čergu on je od straha izbacno mečku preda se da uplaši narod, a u rukama je držao decu. Uzeli su mu 5000 dlnara i ubili su mu jednog majmuna, a jedan majmun mu je pobegao preko Morave i posle nekolnko dana deca su mu ga donela sa prebijenom nogom.

Ovaj majmun pobegao je u Gornjn Katun, preko Morave, i po pričanju seljaka izgubio se u dvorištu osnovne škole gde je sedeo učntelj sa nekim svojim gostnma. Preplašeni majmun podvukao se pod sto i izazvao paniku, naročito kod gošća.

Stevan Marinković, mečkar iz Bukovika, takođe je izgubio ženu u ovom linču,

zatim jednog majmuna, dvoja kola i dva para amova.

Stevan je poočim male Ane, bele slepe devojčice, koja je izazivala sažalenje prisutnog naroda na vašaru, i zbog koje je nastao varvarinski linč.

Živan Milić, vunarski pomoćnik iz Popovića, priča kako je poginuo Ratko Atanacković. Kada je čuo o ubistvu žena on je pobegao u prvu gomilu, ali ga je optuženi Aleksandar Rajić, zakačio štapom za vrat i viknuo seljacima:

— Držte ga, ovakvi Cigani su krali našu decu!

— Da li si mogao da poznaš među optuženima nekoga od napadača? — pitao ga je sudija.

On pokazuje na Svetislava Mitrovića, šumara, ali kaže da on tada nije bio u šumarskom nego u seljačkom odelu. Za njega kaže da je tukao Ratka palicom.

Posle ispita svedoka, oštećenih Cigana, državni tužilac g. Vasiljević proširio je na osnovu iskaza svedoka svoju optužnicu: po prvom delu za učešće u ubistvu i tuči na optužene Aleksandra Rajića, Damnjana Golubovića, Miodraga Milojevića, Dragutina Miloševića, Dragutina Vaskovića, Živojina Živanovića i Vojislava Joksimovića koji su inače svi optuženi samo za uništaj ciganske imovine. Sud je usvojio proširenu optužnicu, ali ni jedan od optuženih na ponovnom ispitu nije priznao da je učestvovao u tuči i u ubistvu.

Pošto je završen dokazni postupak sudija g. Milisav Glavičić dao je reč državnom tužiocu.

Zahtevn tužbe

Zamenik državnog tužioca g. Adam Vasiljević smatra sa svoje strane da su svi optuženi učestvovali bilo u ubistvu ili tuči bilo u uništavanju ciganske imovine i to naravno svak na svoj način. Protiv svakog od optuženih postoji po nešto. Ubeđen je u krivice svih optuženih i moli Sud da ih osudi na što strožiju kaznu.

Zastupnik privatne učesnice Pavlije majke poginulog Ratka Atanackovića g. Kosta Vukosavljević i g. Mihajlo Mijušković, advokati, kažu da su stradale tri žrtve bez ikakve svoje krivice, pa da presuda treba da bude pouka svima da ostave suđenje i presuđivanje onima koji su za to pozvani i određeni.

Mole Sud da osudi sve optužene da solidarno naknade majci ubijenog Ratka 14.000 dinara na ime otštete i troškova i da joj plate na ime doživotnog izdržavanja 30 hiljada dinara.

Privatni učesnik Aleksandar Mirković, muž ubijene Cvete. tražio je svega 10.000 dinara.

Privatni učesnik Stevan Marinković muž ubijene Živane i njen sin Petar Đorđević tražili su svega 20.000 linara.

Ostalih 14 privatnih učesnika traže oko 40.000 dinara na ime oštete.

Branioci optuženih advokati g. Lazar Nastasijević i Gvozden Đelatović dokazivali su pred sudom da iskazima svedoka nije utvrđeno da su njihovi klijenti učestvovali u varvarinskom linču.

Time je završeno suđenje po varvarinskom linču i presuda je bila sledeća:

DEVET OSUĐENIH NA PO 8 MESECI ZATVORA

Optuženi Aleksandar Rajić iz Gornjeg Katuna, Damnjan Golubović iz Vitoševa i Miodrag Milojević iz Parcana krivi su što su na vašaru sa još nepronađenim ubicama učestvovali u tuči i ubistvu trgovaca vunom Ratka Atanackovića iz Velnkog Popovića.

Svetislav Mitrović iz Izbenice, Dragoslav Vićentijsvić iz Pajkovca, Svetomir Jovanović iz Čepura, Đurđe Đurđević iz Svojnova, Vojislav Joksimovnć iz Svojnova i Živojin Živanović iz Obreža krivi su što su sa još nepronaćenim krivcima učestvovali u tuči i ubistvu dveju ciganki Živane žene Stevana Marinkovića mečkara iz Bukovika i Cvete žene Alekse Mitrovića mečkara iz istog sela.

Iako nijedan od optuženih nije priznao učestvovanje u tuči i u ubistvu, Sud je poklonio veru iskazima nekolicine svedoka, očevidaca, koji su teretili optužene.

Po drugom delu uništavanju ciganske imovine: kola, konja, majmuna i ostalih stvari, svi optuženi su oslobođeni.