MOSTA MI VIŠE NEMA - Goran Đeličanin

Mosta mi više nema

Obale mi gole

Morava ranjena ječi

Virovi je bole.

Mosta mi nema više

Uzalud maj i lipa cveće

Bilo je šta je bilo

Na gvožđu pokidanom piše

Da isto biti neće.

Nema mi više mosta

U vodi krvav leži

Bezbroj uspomena osta

U toj gvozdenoj mreži.

Obale nit su dalje nit bliže

Gde je kapija čelična bila

Ni dublja ni plića Morava stiže

Ne bi li kamen krvav umila.

Nit je pravlja nit krivlja reka

Tamo gde virovi glođu most

I uvek plitki sprud će da čeka

Da mu zaraste svaka kost.

Da se ne vratim

Nigde nije toliko daleko

No kako kuću bez praga da shvatim

Gde da ti Moravo reko

Mostarinu platim?

Za vraćanje ne čeka više

Nit gura da se ode

U mulju most uzdiže

Mutne gap revile vode.

Nema mosta za tajne priče

Da sluša i da ćuti

Crkveno zvono bolno nariče

Pocepani su Morave skuti.

Moravac vetar više ne svira

Kad se međ stubove zaplete

Kolovođa gvozdeni na dnu vira