Prezimena 1905. - Bačina

Selo Bačina, opština Varvarin

Sve do 1840 godine u Bačini je bila sreska kancelarija za srez temnićski, kada je preneta u Varvarin. I danas se radi na tome da se ovo povrati, što bi i trebalo da bude. Inače je Bačina vrlo lepo i bogato temnićsko selo. Ima osnovnu školu sa 4 nastavnika, opštinsku sudnicu, tri mehane, nekoliko dućana i 8 kuća Cigana-Roma – za koje se ne zna odakle su doseljeni. Po veri su muhamedanci ali slave Đurđevdan i Sv. Vasilija-Novu Godinu. Bave se isključivo kovačkim zanatom.

Meštani piju vodu iz bunara, koji su plitki i većinom nezidani.

Pripoveda se da je u mestu Đerđelinu nekada bila varoš, zvana Đerđelin. Ta se varoš prostirala od zapada ka istoku, od današnjeg Đerđeline do Grabovca, mesta u ravnici, gde je nekada bilo staro selo Grabovac, ili se varoš prostirala od današnje đerđelinske do grabovačke česme. Zahvatala je celu ravniocu Grabovac i stranu današnjeg Đerđelina. Dućani su, kako se priča, u toj varoši bili toliko česti, da je mačka mogla po krovovima preći s kraja na kraj varoši. U Đerđelini i danas ima zidanih bunara za koje kažu da su iz tog vremena. Zatim, postoje zidine od nekakva gradića, koje se jedva poznaju.

U Grabovcu postoji neka razvalina za koju se priča da je od banje, koja je tu bila. Do banje je stara česma a odmah do nje razvaline za koju se drži da je od crkve.

Blizu ove crkvine je mesto Tovarnjača, gde su se tovarile i rastovarivale kamile, koje su donosile robu gradu Đerđelinu i odnosile ono što je bilo za odnošenje.

U Đerđelinu i okolini i danas se pronalaze stari rimski novci, stare mamuze, kose, motike i druge gvozdene i bronzane stvari. Još narodno predanje kaže da je iz narodnih pesama poznati Đerđelev Alija je bio iz ovoga grada, kao i da su ovaj grad zasnovali Turci.

Na istočnoj strani Bačine, odmah na kraju sela, nađene su humke i u ovima urne sa pepelom. Ove urne su u obliku velikih lončarskih ćupova, samo su mnog bolje gleđosane. Skoro u svakoj urni, osim pepela, nađe se i po koja druga stvar; kao nož, britva, grivna, minđuša, đinđuva i dr.

Na severnoj strani bačine postoji neko staro groblje, koje se zove Čivutsko groblje, gde su pokopani neki Čivuti, koji su tu izginuli. U blizina ovog groblja postoje dva zapuštena i zabataljena bunara o kojima se ništa ne zna, a do njih je neka razvalina, za koju se tvrdi da je bila crkva.

Pre nekoliko godina u ataru ovog mesta iskopan je jedan pečat na kome piše na turskom „sud opštine bačinske“ a kod osnovne škola pronađena je neka stara ikona.

U dnu sela, idući Varvarinu postoji nekoliko starih brestova za koje se priča da ih je tu posadio Car lazar. On je, vele, imao tu negde gumno gde je vr’o pšenicu, pa je jednom prilikom došao da poseti radnike. Kako je bila velika vrućina, to su se od sunčanih zraka u putu bio zaklonio jednom brestovo grančicom, koju je poslo pob’o u zemlju. Ta se grana primila i od nje porastao veliki brest a pored ovoga izniklo ih je još nekoliko.

Selo je zbijeno i dosta ušoreno. Ušorenje je vršeno pored drumova, koji kroz ovo naselje prolaze, od Milutovca za Obrež i od manastira Kalenića u Varvarin. Između kuća je prosečna udaljenost od 15 do 30 metara. Selo se deli na četiri ma(h)ale, koje su: Kneževicka i Grabovačka Mala – na levoj strani reke – koji deli drum Bačina-Obrež a na desnoj strani reke su Banjska i Donja ili Glavičicka Mala.

U selu, u Kneževickoj Mali, su ove porodice:

• Kneževići su došli sa Kosova. Ovako su nazvani što im je jedan od predaka bio knez. Oni su se prvi iselili iz starog sela u Bačinu, slave Andrijevdan.

• Rakići su sa Kosova, slave Nikoljdan.

• Gmitrovići su sa Kosova, slave Aranđelovdan, letnji i jesenji.

• Surdžići su iz okoline Prilepa u Makedoniji, slave Đurđic i Đurđevdan.

• Burdeljci su iz Krajkovca u Toplici. Oni su se direktno doselili u Bačinu odmah posle Grabovaca. Slave Lučindan.

U Grabovačkoj Mali su:

• Milosavci su prešli oko 1820. iz starog sela a tamo su došli iz Čitluka kod Soko-Banje oko 1740., slave Aranđelovdan, letnji i jesenji.

• Mijailovići su iz Dugog Polja kod Soko-Banje, slave Nikoljdan.

• Pantići su iz okoline Soko-Banje, slave Đurđic i Pantelijevdan.

• Totići su iz okoline Soko-Banje, slaev Aranđelovdan.

• Đakovići, slave Sv. Petku. Ne znaju za svoje poreklo.

U Banjskoj Mali su:

• Jelići, koji su prešli iz starog sela, a tamo su došli iz Ribarske Banje u kruševačkom okrugu, slave Nikoljdan.

• Zdravinjci su iz Zdravinja, slave Nikoljdan.

• Anđelkovići su iz okoline Soko-Banje, slave Lazarevdan.

U Donjoj ili Glaičickoj Mali su:

• Markovići (Savići i Krupinići) su prešli iz starog sela a tamo su došli sa Kosova, slave Sv. Mojsila.

• Jovadžići su iz okoline Kumanova u Makedoniji, slave Nikoljdan.

• Čkopaljići su poreklom iz okoline Soko-Banje, slave Stevanjdan, zimski i letnji.

• Čolakovići (Žajkovići i Đorđevići) su iz Vučitrna u Staroj Srbiji, slave Đurđic i Đurđevdan.

• Krsmanovići su došli oko 1750. iz Makedonije, slave Đurđic i Đurđevdan.

• Kajdunci (Ćirići) su sa Kosova, slave Sv. Ćirila i Metodija.

• Jevdići, slave Aranđelovdan. Ne znaju svoje poreklo.

• Gavrilovići su sa Kosova, slave Nikoljdan.

• Obradovići su sa Kosova, slave Jovanjdan, zimski i letnji.

• Popovići su iz Konjuha, slave Stevanjdan, zimski i letnji.

• Popovići drugi su iz Padeži, slave Nikoljdan.

• Mutavdžići su iz Kruševca, slave Nikoljdan.

• Nešići su iz Kruševca, slave Nikoljdan.

• Đorđevići su iz Makedonije, slave Jovanjdan.

• Naumovići i Kostići su iz Makedonije, slave Đurđic.

• Topići su iz Krivog Vira – okrug timočki, slave Jovanjdan, zimski i letnji.

• Joksimovići su iz Cernice, slave Mratindan-Minu.

• Milovanovići su iz Malog Izvora kod Paraćina, slave Mitrovdan.

• Petrovići su iz Ćićevca, slave Nikoljdan.

Seoska slava je Spasovdan a zavetina Sv. Arhanđeo – radi ljudskog zdravlja.

Groblja imaju tri, od kojih je najveće u Banjskoj Mali, drugo je u Donjoj Mali pod brdom Glavičicom i treće u Grabovačkoj Mali gde se, kao što je pomenuto, sahranjuju i Cerničani.

Stanoje Mijatović (1868-1946)