Prezimena 1905. - Obrež

Obrež, opština Varvarin.

Selo je veoma staro. To potvrđuju i četiri porodice starinca, koje čine gotovo četvrtinu seoskih kuća. 1700tih -1800tih godina selo je premešteno zbog poplava.

Meštani piju vodu iz bunara, koji nisu najčistiji. Postoji samo jedna česma ali je pokvarena i zapuštena.

Više sela je Selište, gde je bilo staro selo, gde se i danas nalaze komadi ćeramide i zemljanog posuđa. Tu je u blizini Bunjište, gde se nalaze razni stari novci, komadi od starog oružja i posuđa. Po jednom pričanju ovo je bunjište starog Obreža a po drugima ono je iz vremena, kada je pored Morave postojala velika varoš, koja se pružala od Jagodine do Kruševca. Još se u mestu Vrdolovcu, pod Juhorom, nalazi se neka ruševina, za koju se priča da je od neke stare crkve.

Obrež dolazi u red zbijenih sela ali nije sav ušoren. Pojedine kuće su međusobno udaljene od 20-40 metara. Selo se deli na: Gornju Malu – južno; Kasavićsku ili Donju Malu – severno niz Moravu, Buljansku Malu – istočno do Morave i Dušićsku Malu – zapadno ka drumu Varvarin – Jagodina. Male su međusobno udaljljene 60 do 100 metara.

U Gornjoj Mali su:

• Stankići su doseljenici sa Kosova, slave Tomindan.

• Čepurci su došli oko 1810. iz Čepura kod Paraćina. Slave Aranđelovdan i Veliku Gospojinu.

• Vidojkovići (Vlajkovići) su iz Stare Srbije, slave Đurđic i Đurđevdan.

• Hajdukstankovići su se doselili oko 1800. iz okoline Niša, slave Nikoljdan.

• Popovići su iz Ivankovca kod Ćuprije, slave Jovanjdan.

• Kovačevići su starinci, slave Nikoljdan.

• Brzići su nazvani ovako što su bili brzi u svačemu, kakvi su i danas. Doselili su se sa Kosova, slave Aranđelovdan.

• Divnići su ovako nazvani zbog neke baba Divne. Oni su starinci, slave Tomindan.

• Ristići su iz Gornjeg Vidova kod Paraćina, slave Ilindan.

• Zarubani su iz okoline Niša, slave Jovanjdan, letnji i zimski.

• Snadići su došli iz okoline Vranja oko 1750., slave Aranđelovdan, letnji i jesenji.

• Ćosići su iz Toplice, slave Tomindan.

• Rajkovići su nepoznatog porekla, slave Nikoljdan.

• Tomići su iz okoline Leskovca, slave Đurđic i Đurđevdan.

U Kasavićskoj Mali su:

• Kasavići su došli oko 1720. sa Kosova. Od ove porodice je bio obor-knez Jevta, koji je onbovio orašku crkvu i koga su Turci živog na kolac nabili. Ovo je najveća porodica u ovom kraju. Ima ih u Srnju, Svojnovu i Potočcu, slave Aranđelovdan i Aleksandra Nevskog.

• Joksići su iz Stare Srbije, slave Sv. Mojsila.

• Rakići su došli sa Kosova, slave Aranđelovdan, jesenjei i letnji.

• Stanisavljevići su iz okoline Vranja, slave Tomindan i Tominu Nedelju.

U Buljanskoj Mali su:

• Buljanci su se doselili iz Buljana kod Paraćina, slave Aranđelovdan.

• Devetakovići su starinci, slave Alimpijevdan i Đurđevdan

U Dušickoj Mali su:

• Brkići su starinci, slave Aranđelovdan.

• Hajdukovići (Zuzići) su došli iz Crne Gore oko 1800.. Ima ih u Kamenarima i Milutovcu. Slave Sv. Petku.

• Duškići su iz Stare Srbije, slave Nikoljdan.

• Cvetkovići su iz okoline Niša, slave Nikoljdan.

• Ugrinovići su nepoznatog porekla. Neki od njihovih predaka bio je oženjen Cigankom, te su ih zvali Ugri, što je ovde drugi naziv za Cigane-Rome. Slave Aranđelovdan.

• Jevdosići su nepoznatog porekla, slave Sv. Jovana Zlatoustog i Sv. Jovana Pilodelca.

• Plašivranci su sa Kosova. Ovako su nazvani što su im Turci nekog pretka obesili, te je tako plašio vrane, slave Sv. Petku.

• Živići su došli iz okoline Zaječara oko 1780., slave Sv. Petku, letnju i jesenju.

• Lazići su iz okoline Leskovca, slave Nikoljdan.

• Šukići su iz Mrmoša a tamo su došli iz Toplice, slave Sv. Petku i Đurđic. Ima ih u Konjusima i Srednjem Krčinu.

U selu postoji osnovna škola, crkva – skoro podignuta, tri mehane, nekoliko dućana i sudnica.

Seoska slava je Mali Spasovdan a zavetina Deveti Četvrtak od Božića – za zdravlje stoke. Crkvena slava je Ilindan.

Groblje je jedno i nalazi se više sela, idući Katunu ili Bačini.

Stanoje Mijatović (1868-1946)