Prezimena 1905. - Parcane

Ništa se ne priča kako je staro selo raseljeno, samo sadašnje selo nema nikakve veze sa njim, jer je postalo krajem 18. veka.

Pije se većinom bunarska voda. Postoji samo jedna česma, zvana Zmajevac sa dobrom vodom. (U okolini sa podsmehom kažu za slabiju rakiju da je od nje bolja parcanska voda).

U dnu sela, na desnoj strani potoka, postoji jedna kapela posvećena Sv. Arhanđelu kad je tu na taj dan, 13. jula, veliki sabor. Ova kapela je podignuta na ruševinama neke stare crkve, u kojoj su nađeni presto, krst i ikona. Predanje priča da je to bila velika crkva i da se zvala Studenica i još se pripoveda da je malo niže od crkve bilo selo Dudovica, na mestu gde se i danas nalaze starine.

Seoske su kuće dosta zbijene, naročito u sredini sela, gde je odstojanje između pojedinih kuća od 20 do 40 metara, ređe su po obodima sela, gde su na rastojanju od 60 do 80 metara. Selo se deli na familije.

U selu su najstariji:

• Mojsići i Mojsilovići, koji su doseljeni iz Batota u Župi, gde su im još kumovi. Ova porodica zahvata sredinu sela, slave Đurđic, Đurđevdan i Alimpijevdan.

Ostale porodice po redosledu doseljavanja:

• Curići su doseljeni iz Župe, slave Stevanjdan, zimski i letnji.

• Ivanovići su doseljeni iz Katuna kod Varvarina, slave Nikoljdan.

• Anđelkovići su doseljeni iz Župe, slave Đurđic i Đurđevdan.

• Đurđanovići su se doselili pe 80 godina iz Ribarske Banje, gde su ostala dva brata a dva došla ovamo, slave Đurđic i Đurđevdan.

• Petrovići su se doselili pre 80 godina iz Crne Gore, slave Sv. Petku.

• Todorovići su se doselili iz kruševačkog okruga, slave Nikoljdan.

• Stanići su nepoznatog porekla, slave Sv. Petku a dve od 8 kuća Aranđelovdan.

Seoska slava je Drugi dan Vasrksa, a zavetina Sv. Car Konstantin i Carica Jelena – za zdravlje stoke.

Groblje je jedno i nalazi se nalevoj strani potoka, u prisojnoj strani.

Stanoje Mijatović (1868-1946)