Prezimena 1905. - Suvaja

Sadašnje selo je ovde tek od skoro a pre toga je bilo u Izbeničkom Potoku više Izbenice, na mestu zvanom Ćelije, gde su se današnji stanovnici ovog sela doselili iz Rumunije. Izbeničani ih tuže što su im poganili vodu, te se oko toga dugo parnica vodila a najzad završi na štetu optuženih, koji se odatle presele u Suvaju.

Seljaci još govore vlaški i nose duge gunjeve bez rukava, od belog sukna, kao i sve ostalo što je na njima sukneno i vrlo slično odelu krajinskih Vlaha. U okolini ih zovu Ciganima a Vlasi u Krajini zovu ih Rudarima. (Pri ženidbama imaju velikih nezgoda, jer moraju uzimati devojke iz sela, te su se tako skoro svi orodili. Ovo zadaje veliki posao i njima samima, kao i duhovnim i svetovnim sudovima. Kod njih je običaj da momak devojci, odnosno mladoženja mladi, daje novac u iznosu po kojem se pogode a ne devojka momku u vidu miraza, kakav je običaj u ostalim delovima ovog područja).

Naselje na ovom mestu nije novo. Tako Mita Petrović pominje Suvaju kao zasebno selo dok se u narodu priča da su ovde do 1830. godine živeli nekakvi Jagličići, po kojima se i danas jedno mesto u selu zove Jagličićske Kuće. Ti Jagličića, koji su se tu sklonili od Turaka, bilo je pet kuća, od kojih su 3 izumrle od kuge a preostale dve se nekud odselile.

Meštani piju isključivo bunarsku vodu.

Seoske kuće su dosta zbijene upravo zbijenije no u Izbenici. Selo je podeljeno na pet familija.

U selu, i to u prisoju, sa leve strane potoka su ove porodice:

• Radosavljevići, slave Aranđelovdan i Veliku Gospojinu.

• Jovanovići i Topalovići – Aranđelovdan i Veliku Gospojinu.

• Todorovići – Nikoljdan.

U osoju, sa desne strane potoka su ove porodice:

• Milenkovići, slave Sv. Petku, jesenju i letnju.

• Marinkovići, slave Aranđelovdan i Veliku Gospojinu.

Seoska slava je Spasovdan a zavetine Đurđevdan – radi zdravlja ljudi i Sv. Vrači – radi napretka u poslu kojim se zanimaju.

Groblje je jedno i nalazi se u prisoju.

Seljaci se ponajviše zanimaju pravljenjem korita, vagana, kolenika, zastruga, vretena itd. Goru za ovu građu nabavljaju iz Juhora, što im je, od kada su ograničene državne šume, skopčano sa određenim nezgodama, te im posao ide sve gore.

Pri ovom poslu služe se: sekirom, bičkojom (testerom), teslom, svrdlom, nožem, dubačem i strugom. Izrađene predmete raznose na leđima po okolini i to ponajviše žene, te ih prodaju, ali ih radije razmenjuju za kukuruz, brašno i dr. Pored ovoga zanimaju se zemljoradnjom i vrlo malo stočarstvom. Slo je najsirotnije u ovom kraju. Tri porodice žive još u zemunicama.

Nad ovim selom, u Juhoru, žive Kuco-Vlasi, koji uzimaju pod zakup juhorska pasišta i tu letuju, pa se u jesen vraćaju u Makedoniju. Od ovaca, kojih imaju 3000, dobijaju mleko od kojih spravljaju sir-kačkavalj. Drže još i konje, za prenos prtljaga i pse – čuvare ovaca. Žive pod čadorima ili čergama.

Stanoje Mijatović (1868-1946)