Prezimena 1905. - Varvarin

Do 1810. godine selo je bilo na mestu zvanom Selište, gde su danas najbolje njive i livade. Tada, uoči same bitke, da bi se selo koliko toliko zaklonilo od neprijateljske vatre, ruski knez Orurko naredi te se ono raseli i naseli na mestu, gde je i danas. Kažu da je vojska za noć čak i kuće podigla. Tada je u selu bilo svega 20 kuća. Pirh ga je posetio kada je već bilo uveliko popravljeno i veli da mu se veoma dopalo, jer je još tada imalo dvorišta ograđena plotovima i palisadima, kuće pokrivene crepom i bilo je ušoreno. Na starom mestu moralo je selo postojati od davnina, jer ima veliki broj starinca, kao i doseljenika.

Meštani piju ponajviše vodu iz bunara, koje, kao i Bačinci, većinom ne zidaju. Izvora ima dva, koji su u Donjoj Mali, pod samom obalom, sa kojih jedan deo te male iz njega zahvata vodu. Ovi izvori ne presušuju ali ih Velika Morava prilikom izlivanja zasipa.

Više sela, nedaleko od sastavaka Golijske i Južne Morave, nalazi se selište, gde se i danas nalaze ostaci naselja, kao komadi ćeramide, crepulja, onaca i dr., zatim stari, obično rimski novci, motike i druga gvožđurija. U Varvarinskom Polju poznaju se ostaci šančeva iz vremena bitke sa Turcima iz 1810. godine.

Selo je zbijeno i većim delom ušoreno a tako isto i varošica. Kuće su međusobno udaljene 15-20 metara a najgušće su u sredini sela, oko sudnice i mehane. Selo se deli na Gornju – uz Veliku Moravu – blizu Selišta; Srednju – u sredini sela i Donju ili Bugarsku Malu, koja je oko ušća Kalinićske Reke. Male ili krajevi nisu potpuno odvojeni jadan od drugog.

U Gornjoj Mali su sledeći rodovi:

• Čabrići , doselili iz Čabrova na Kosovu. Ima ih u okolini Varvarinske opštine, u selima Maloj Kruševici, Karanoviću. Takođe ih ima u severoistočnoj Bosni -R.Srpskoj, u mestu Papraća – opština Šekovići. U Papraći postoji srednjovekovni manastir. Neki Čabrići su se poturčili, i dalje se prezivaju Čabrić, većina ih živi u Federaciji BIH. Ovi Čabrići u Papraći su ostali verni srpstvu i pravoslavlju, ima ih i dan danas u Papraći, nisu menjali prezime, prezivaju se Čabric kao i njihovi rođaci u Varvarinu i okolini. Čabra je selo u opštini Zubin Potok. Čabrići su prozvani po selu odakle su došli. Čabrići slave Sv. Iliju.

• Vojinovići su se doselili iz Trnjana kod Aleksinca oko 1700., slave Aranđelovdan i Sv. Agatonika.

• Vučići su starinci, slave Aranđelovdan, letnji i jesenji.

• Protići su sa Kosova. Iz ove porodice je prota Stojan, koga su Turci o Ustanku živa nabili na kolac. Slave Nikoljdan.

• Užarovci su iz okoline Leskovca, slave Aranđelovdan.

• Boškovci su sa Kosova, slave Lučindan i Markovdan.

U Srednjoj Mali su:

• Ilići su iz Trnjana kod Aleksinca, slave Alimpijevdan i Đurđevdan.

• Daničići su starinci, slave Đurđic i Đurđevdan.

• Krkići su iz Ćićevca, naselja preko Velike Morave, slave Aranđelovdan.

• Rakitovci su došli oko 1800. iz Rakiitova kod Jagodine, slave Đurđic i Đurđevdan.

• Karići su starinci, slave Aranđelovdan.

• Živanovići su došli oko 1800. iz Vitoševca kod Aleksinca, slave Nikoljdan.

• Blagojevići su starinci, slave Aranđelovdan.

• Jurukovići su iz Lučine, slave Nikoljdan.

• Svrzići su se doselili oko 1800. iz okoline Ćićevca, ima ih još u nekoliko sela u Varvarinskoj okolini. Ovako su prozvani što su se mnogo selili te ne mogu nigde da se svrstaju. Svrzići su starinom sa Kosova. Slave Mratindan-Minu.

• Cvetkovići su starinci, slave Jovanjdan.

• Lazarevići su došli oko 1800. iz Lučine kod Aleksinca, slave Nikoljdan.

• Kačarevići su starinci, slave Nikoljdan.

• Dolići su se doselili oko 1700. godina sa Kosova, slave Nikoljdan.

• Pavići su se doselili sa Kosova, slave Mratindan-Minu.

• Rovinci su iz Rovina na Kosovu, slave Pantelijevdan.

• Grčići su starinci, slave Đurđic i Đurđevdan.

• Ćućići su iz Ćukova na Kosovu, slave Sv. Petku.

U Donjoj ili Bugarskoj Mali su:

• Bugarčići su se doselili iz Knez-Sela kod Niša. Slave Đurđic i Đurđevdan.

• Dakići su iz stare Srbije, slave Aranđelovdan.

U sredini sela je sudnica i mehana.

Seoska slava je Bela Subota po Trojicama a zavetine su Svetli Četvrtak po Vaskrsu – za zdravlje stoke; Poljobranije – radi odbrane useva od nepogoda i Sv. Katarina – za zdravlje dece od gušobolje.

Selo ima dva groblja, od kojih je jedno u vrhu sela, kod Sastavaka na mestu starog sela gde se ukopavaju mrtvi iz Gornje i polovine Srednje Male a drugo je kod crkve, u dnu sela, gde se ukopavaju mrtvi iz druge polovine Srednje Male, Donje Male i varošice.

Crkvena slava je Petrovdan, kada je toga dana u varošici veliki sabor. Panađur je 29 juna (Petrovdan) i 15 avgusta (Velika Gospojina) – po starom kalendaru.

Stanoje Mijatović (1868-1946)