SKELA NA VELIKOJ MORAVI

Prvi prelaz preko Morave, kod Varvarina, pominje se 1810. godine. Jovan Mišković daje detaljan opis srpskih i ruskih utvrđenja na Varvarinskom polju i tom prilikom, na više mesta, spominje brod (gaz) na Zapadnoj Moravi, koji se nalazio kod nepravilnog četvorougaonog reduta, na nekih 50 do 75 m od spoja dve Morave, uzvodno na Zapadnoj Moravi. Ovaj brod je bio gazan početkom septembra, pa su Srbi i Rusi posvetili posebnu pažnju obezbeđenju tog prelaza.

Zanimljivo je da je srpsko-ruska vojska, koja je 24. avgusta 1810. g. pod Orurkom i Karađorđem došla iz Deligrada u Varvarin, prešla Veliku Moravu kod Katuna. Jedan od razloga što nije postojao prelaz na Velikoj Moravi kod današnjeg Varvarina bio je i u tome što je postojala velika rečna ada koja se prostirala od spoja dve Morave pa sve do Katuna. Ova ada se vidi i na Epšelvicovoj karti, pominje je i Mišković, a može se lepo uočiti i na kvalitetnijim savremenim vojnim kartama. Ada je najvećim delom nestala sredinom XIX veka, isušivanjem korita prema Ćićevcu, što će omogućiti i izgradnju prvog mosta 1864. g. Ali, Varvarin će u međuvremenu dobiti skelu.

Glavni rečni prelazi u Jagodinskoj nahiji tj. Jagodinskom okrugu u prvim decenijama XIX veka bili su u Jasici, Varvarinu, Obrežu i Raševici. Ovde su radile skele još od dvadesetih godina prošlog veka. Njihov rad možemo pratiti u kontinuitetu sve do sredine veka pa i kasnije, dok to nije slučaj i sa skelom u Varvarinu. Bez detaljnog pregleda svih dokumenata koji se odnose na Jagodinski okrug u prvoj polovini XIX veka nije moguće dati detaljnu istoriju skele u Varvarinu, ali neki osnovni zaključci se već sad mogu izvesti.

Skela u Varvarinu se prvi put pominje 21. novembra/4. decembra 1820. godine i to u dva domenta. U prvom, knjaz Miloš ovlašćuje Milosava Braljinca da od svakog prevoza skelom u Jasici i Varvarinu naplaćuje za ljude po 2 pare a od trgovaca po 50 para za goveče i 12 para za sitno goveče. Drugi dokumenat, izdat istog dana ja zapovest kojom je knjaz Miloš naredio svima da, pod pretnjom kazne, prikupljeni novac sa skela u Jasici i Varvarinu (kao đumruk i skelarinu) predaju Milosavu Braljincu. Međutim u popisima skela, u jagodinskoj nahiji, iz sredine i kraja dvadestih godina ne pominje se skela u Varvarinu već samo skele u Jasijci, Obrežu i Raševici. Skela u Varvarinu je ponovo započela sa radom tek po oslobođenju šest južnih nahija Srbiji novembra/decembra 1832. g., premda je teško tačno reći kada.

Kada je u leto 1837. g. izbila kuga u ovom delu Srbije, zabranjen je rad i varvarinskom skeledžiji Živku Milovanoviću. Zbog kuge u ražanjskom i aleksinačkom kraju, ova zabrana mu je produžena i 22. novembra 1837. g. Dozvoljen mu je rad tek februra 1838. g. Skela je nastavila sa radom sledećih godina, pa je tako od 1. novembra 1849. g. skelu zakupio na trogodišnji rok Jakov Nikolić, a cena godišnje arende je bila 200 groša i 20 para. U isto vreme, godišnja arenda za skelu u Obrežu je iznosila 1220 groša ili 6 puta više.

Nešto više o varvarinskoj skeli saznajemo 1860. g. Skela je bila dugačka 9,5 m (5 hvata) i široka 3,8 m(2 hvata), sa 12 krivulja. Sagrađena je od hrastovine i nalazila se u lošem stanju. Bila je već dva puta popravljana, i to 5. jula 1857. i 4. oktobra 1858. g.

Nebojša Đukić

Olivera Dumić