TEMNIĆSKI KNEŽEVI I VOJVODE

Jagodinska nahija je u Prvi srpski ustanak ušla sa dve svoje knežine (Levač i Temnić), neki čak misle da je imala i treću knežinu (Belica), u šta sada nećemo ulaziti, odnosno za ovu priliku nije od značaja. Na čelu Knežine Temnić bio je knez Jevta iz Obreža, i on je, za celo vreme ustanka, predvodio ustanike svoje knežine, te je bio i u vojvodskoj funkciji koja mu je priznata odgovarajućom diplomom. U njoj se on imenuje kao Jevta Stanović. Njegovu najpotpuniju biografiju objavio je Dobrivoje Jovanović. Time je otklonjena dilema iz njegove biografije, koju je izazivala Jokićeva konstatacija „Pogibe na Beogradu”, „pa se uzimalo da je morao pasti 30. novembra 1806, kad je varoš beogradska oteta od Turaka”. M. Đ. Milićević je potom naveo Joakima Vujića, koji je putujući po Srbiji, 24. juna 1826, u selu Orašju, u priprati iznad vrata pročitao i zapisao „Sej monastir Obor Knez Jevta patosa, i pol dveri otkupi na svoj spomen, živim za zdravlje, a mrtvima za dušu 1812, januara 17” , te s pravom konstatuje:

„Ako je ovo onaj Knez Jevta iz Obreža, onda je jasno, da je bio živ 1812, a tada već na Beogradu nije bilo boja. Ili, dakle, Knez Jevta iz Obreža nije bio na Beogradu 1806, ili je ovaj Knez Jevta što je patosao Manastir Orašje sasvim drugi čovek.

Tek grobovi, svojim zapisima, mogli bi rasvetliti ovu tamu, ali zapisa tih još nisam mogao dobiti, mada sam se nekoliko puta, obraćao poznanicima u Temniću.”

Dobro je što M. Đ. Milićeviću nisu bili poznati dokumenti sa potpisom Jevte Kisovića iz Bačine, pošto bi to njegovu dilemu ko je patosao crkvu u Orašju još više pojačalo, jer su Orašje i Bačina u susedstvu. Evo šta je o Jevti Kisoviću zapisao Dobrivoje Jovanović:

„Rođen je u Bačini. Bio je dobar junak i valjan starešina. U jednom austrijskom izveštaju ističe se kao jedan od vođa ustanka u Jagodinskoj nahiji.”

Da li su zaista postojala dvojica, Jevta iz Obreža i Jevta iz Bačine, ili je u pitanju ista ličnost koja se potpisom različito identifikovala? Ovo pitanje je aktuelizovano napred pomenutim izdanjima, u kojima se oni takođe navode kao posebne ličnosti, s tim što se kod Simonovića pojavljuje i kao Jefta Brkić, odnosno, Jefta Brkić Kasavić.

Ova dilema je faktički razrešena pre stotinu godina. Znameniti Stanoje Mijatović je u svojoj antropogeografskoj studiji “Temnić” zapisao:

„Kasavići (50), koji su došli pre 180 godina sa Kosova. Od ove je porodice bio obor-knez Jevta, koji je obnovio orašku crkvu i koga su Turci živa na kolac nabili. Ovo je naijveća porodica u ovom kraju. Ima ih i u Srnju, Svojnovu i Potočcu.”

Toplica Simić je koristio ovu studiju Stanoja Mijatovića, kao literaturu, pri izradi svoje knjige „Varvarin” i mogao je stavi tačku, bar što se tiče dileme da li je Jevta Kisović (Kasavić) i Jevta, knez iz Obreža (temnićski, jagodinski), jedna te ista ličnost, pravilno ispisujući njegovo porodično prezime (po tradiciji) Kasavić. Međutim, on je otišao korak dalje, čime je napravio novu grešku, i tako uneo u literaturu novu dilemu. Naime, on ga u svojoj knjizi imenuje kao Jevta Brkić–Kasavić , odnosno Jevta Brkić , što je i navelo Slobodana Simonovića i Radeta Milosavljevića da postupe u svojim knjigama kako su postupili.

Postavlja se pitanje, odkuda sada ovo novo prezime kneza Jevte (Brkić). Valja znati da je Toplica Simić iz Obreža i da se u familiji Brkić i danas čuva uspomena na pretka Stojana Brku, od kojega im je prezime, o čemu imamo u novijoj literaturi ovu belešku:

„Brkići vode poreklo od Stojana Brke, nazvanog tako zato što je imao veoma velike brkove. Sa ženom Dušankom je imao samo jednog sina , Miloja. Po pričanju njihovo staro prezime je bilo Nenadović. Za uspomenu na svog dedu Stojana, Milojev sin Mita je uzeo prezime Brkić. Mita se oženio Sarom i sa njom imao jednog sina koji se zvao Gvozden. Gvozden je takođe imao jednog sina Dušana.”

Ono što Cvetkovićev informator, verovatno ni sam Cvetković, inače direktor OŠ u Obrežu, nisu znali, a Toplica Simić je mogao da zna, da se o Stojanu Brki govori i piše kao o knezu, te je tako ove dve ličnosti spojio preko prezimena Brkić-Kasavić. Ka tome vodi i biografija Stojana Brke koju nalazimo kod Dobrivoja Jovanovića:

„Rođen je u Svojnovu. U vreme Prvog srpskog ustanka bio je obor-knez. Stojan je dao svog sina Simu u zalog Turcima da se Srbi više neće buniti. Sahranjen je kod crkve u Svojnovu.”

Sličnu biografiju Stojana Brke nalazimo i kod Miroslava Dimitrijevića, s tim što on naglašava svoj izvor (literaturu):

„Nažalost, podaci o ovom junaku srpske revolucije su vrlo šturi, a njegovo ime među najznačajnijim ličnostima u ustanku iz jagodinskog okruga spominje Jovan Mišković u svom Kratkom opisu Jagodinskog okruga objavljenom 1885. godine u Glasniku srpskog učenog društva.”.

Dimitrijević dalje, s pravom naglašava:

„Verovatno je preživeo propast prvog ustanka, jer se uz njegovo ime ne pominje način na koji je umro, kao kod drugih znamenitih ljudi Karađorđevih vremena.”

Kada se pročita sve ovo napred rečeno o knezovima Jevti Stano(e)viću (Kasaviću) i Stojanu Brki (Nenadoviću), uz brojne kontraverze, postavljaju se određena pitanja, od kojih je najznačajnije da li je Knežina Temnić u Jagodinskoj nahiji u vreme Prvog srpskog ustanka imala zaista dva kneza, odnosno, da li je i Stojan Brka bio knez Temnića, pošto je Jevta Stano(e)vić nesporan. Mi smo na to pitanje pokušali da odgovorimo preko odrednice o Stojanu Brki u Simonovićevoj knjizi (kao saradnika):

„STOJAN BRKA, obor-knez Temnića. Ličnost koja je u istoriografskoj literaturi skromno

zabeležena. Obor-knez Temnića je najverovatnije postao pošto je knez Jevta iz Obreža ubijen posle ugušenja Hadži-Prodanove bune 1814. godine. Zabeleženo je da je S. svog sina Simu kao zalogu dao Turcima da se Srbi neće buniti. Otuda njega nema u Drugom srpskom ustanku, kada u Temniću imaju primat Mileta Radojković iz Katuna i Nikola Mandrda iz Pajkovca. Sahranjen je kod crkve u Svojnovu, te se otuda može sresti podatak da je rođen u Svojnovu. Verovatnije je da je iz Obreža, pošto kod obreških Brkića postoji saznanje da im je predak bio knez, dok kod svojnovačkih toga nema.”

U vezi sa knezom Jevtom Stano(e)vićem (Kasavićem) postavlja se još jedno pitanje: Da li je on bio jedini vojvoda iz knežine Temnić ili je to bio još neko? On nije sporan, njegova vojvodska diploma iz 1811. godine sačuvana je (u prepisu, doduše!) i o tome je napred bilo reči. Međutim, Toplica Simić u već pomenutoj knjizi kao vojvodu upisuje i Stevana Karu iz Varvarina, utemeljujući svoju tvrdnju na sećanjima Gaje Pantelića koji Stevana Karu „uvršćuje među 13 vojvoda Karađorđevih”, uz naznaku da je „hrabro poginuo pred zidinama Soko grada.”. Polazeći od ove Simićeve konstatacije, kao literature, možda i neposredno od Pantelića, Simonović u svojoj knjizi za Kara Stevu kaže kratko: „STEVAN KARA (? - Banja, 1809), Karađorđev vojvoda iz Varvarina.” Dobrivoje Jovanović o njemu, ne imenujući ga kao vojvodu, kaže: „Rodio se i živeo u Varvarinu. Poginuo je kod Banje 1810. godine. Istakao se kao barjaktar u jagodinskoj vojsci u bicu na Varvarinskom polju.”. Milosavljević, kao literaturu navodeći Simićevu knjigu, ali koristeći i neke druge izvore, o njemu daje sledeće podatke: „KARA Stevan, vojvoda (Trešnjevica, Ćuprija,?- kod Banje, 1810). Živeo u Varvarinu. U jagodinskoj vojsci bio barjaktar za vreme bitke na Varvarinskom polju. Hrabro poginuo pod zidinama Soko-grada. Gaja Pantelić ga u svojim

kazivanjima svrstava u 13 Karađorđevih vojvoda.” Ne isključujemo mogućnost da je imao u rukama knjigu Miroslava Dimitrijević, koju je uneo u biografiju ove ličnosti, ako je to više uopšte ona, odnosno za pre može reći da je u pitanju fikcija sastavljena od biografija trojice Karađorđevih junaka, Glavaševih hajduka, koji uz svoje imaju kao prezime, uslovno rečeno, Kara (Crni). Radi se o Kara Petru iz Trešnjevice, Kara Stevi iz Prova i Kara Stevi iz Varvarina. Citiraćemo Dimitrijevića, pre no što damo svoje mišljenje o tome:

„S početka 19. veka paraćinskoj nahiji bio je poznat, pored ostalih znamenitih ljudi i neki Stevan Kara iz Trešnjevice, za ono vreme bogatiji domaćin, ali i hrabar čovek.

Njegovo ime izlazi na istorijsku scenu u vreme dizanja Prvog srpskog ustanka. Naime, vožd Karađorđe, šalje aber, nikome drugome u Donjem Levču nego Stevanu Kari iz Trešnjevice da okupi narod i podigne bunu. Stevan Kara je poslušao Crnog Đorđa i sa velikom četom Pomoravaca se pridružuje ustanicima. Ostaje veran Karađorđu sve do propasti ustanka. Nalazimo ga i u jednom istorijskom spisu o bici na Varvarinu 1810. godine, u kojoj se istakao junaštvom, ali i pružanjem prve pomoći teško ranjenim junacima. Značajno je zapažen i u bici na Ivankovcu. Njegovo ime spominje i Milan Đ. Milićević, vrsni naučnik koji je posebno obradio vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka i odredio mesta mnogim znamenitim ličnostima toga doba.”

Nesporna je činjenica da je selo Trešnjevica, koja je, ne samo u vreme srpskih ustanaka već i dugo godina kasnije, bila u Knežini Temnić, tek u XX veku, izvesno vreme pripadala je Ćupriji, a sada opštini Paraćin, dala jednu znamenitu istorijsku ličnost Prvog srpskog ustanka. Reč je o Velis(l)avu Stanojloviću članu Praviteljstvujuščeg sovjeta serbskog, u kome je bio predstavnik Jagodinske nahije. Njegovu solidno obrađenu biografiju nalazimo i kod Dobrivoja Jovanovića , a preuzeo je, uz dopune, Rade Milosavljević, koji je dao neke korekcije, uključujući i lokaciju Trešnjevice kod Ćuprije.

Ova i druge njegove korekcije ne bi zasluživale veću pažnju za ovu priliku, da je Milosavljević nije ponovio i kod odrednica o Kara Stevi i Kara Petru , pri čemu se poziva na Dobrivoja Jovanovića, jer svuda Trešnjevicu locira kod Ćuprije.

Mora se znati činjenica da je Srbija prošarana toponimima istog imena, pa tako i sela pod nazivom Trešnjevica ima više. U konkretnom slučaju, pomenute ličnosti Kara Steva i Kara Petar nisu iz ove naše Trešnjevice (Temnić). Kara Petar je iz Trešnjevice kod Aranđelovca (predak je poznatog geografa Vladimira Karića) a Kara Steva je iz Varvarina. Pomenuli smo još jednog Kara Stevu, pošto se u citiranoj biografiji iz Dimitrijevićevog pera i on nalazi. U Boju na Ivankovcu se istakao Kara Steva iz Prova kod Požarevca: „Pošto su Srbi napustili prvi redut, Turci su preduzeli napad na drugi, čijom odbranom je komandovao već pomenuti buljukbaša Kara-Stevan iz Prova.” On se pokazao kao hrabar ratnik, tu je teško ranjen i nešto kasnije kod kuće umro, što za ovu priliku nije bitno i na tome se nećemo zadržavati. To ne znači da i Kara Steva iz Varvarina nije učestvovao u Boju na Ivankovcu 1805. godine, ali se uz tu bitku ne pominje, ako ne uzimamo u obzir ono što je zapisano u fusnoti, uz pribeleženo sećanje Miloša Panića iz Sirekova (Ramska nahija) od strane Miloša Milosavljevića: „Čuo sam da je Karađorđe nekog Karu poslao na nekoj planini Mečki, te je on svu komoru i džebanu što je paši iz Niša išla zapljačkao, pa zato je i tražio mir.”. Dakle, Trešnjevica, ova naša, nema drugih znamenitih ljudi iz Prvog srpskog ustanka, osim Velis(l)ava Stanojlovića. Zbrku koja je nastala omaškama i iz drugih razloga, da ih sada ne identifikujemo, treba raščišćavati polazeći od ovde iznetih činjenica.

Što se pak tiče vojvodstva Stevana Kare iz Varvarina, stvar je nešto složenije prirode. U savremenoj istoriografskoj literaturi se s pravom konstatuje:

„Danas je vrlo teško reći ko je sve bio Karađorđev vojvoda i koliko ih je ukupno bilo tokom ustanka, jer niti su svi dobili vojvodske diplome, niti su sve izdate diplome sačuvane, pa tako ni diplome iz 1811. godine, kada je najviše proizvedeno novih vojvoda.”

Citirani autor nabraja, koristeći sve izvore (prethodna nabrajanja memoarista i drugih autora, Karađorđev protokol), poimenice 156 vojvoda, među kojima su i Jevta Kisović , dakle naš Jevta Stano(e)vić (Kasavić) i Kara Steva iz Varvarina . Polazeći od razložnog teksta Mileta Nedeljkovića, iz čijeg teksta je prethodni citat, skloni smo da poverujemo da se mogu praviti razlike među vojvodama, odnosno, da se pod tim terminom kriju različiti sadržaji. Da ne dužimo, za nas je knez Jevta Stano(e)vić (Kasavić) od početka Ustanka, u koji je ušao kao knez Knežine Temnić, bio faktički i vojvoda ove knežine odnosno Jagodinske nahije i njene vojske, što mu je 1811. godine formalno, putem svečane diplome i priznato. S druge strane, ovaj termin (vojvoda), naročito u sećanjima memoarista, upotrebljava se da bi se označio i neko ko je predvodio vojsku u pojedinim bojevima, te u tom smislu predvodnika, vidimo i pominjanje vojvodske titule uz ime Stevana Kare iz Varvarina.

Bez obzira na već iskazane sopstvene nedoumice, slobodni smo da, u vezi sa kneževima i vojvodama u Knežini Temnić Jagodinske nahije, zaključimo:

-Za vreme Prvog srpskog ustanka u knežini Temnić obor-knez je, krajem ustaničkog perioda i vojvoda sa diplomom, Jevta Stano(e)vić (Kasavić), bez obzira da li se potpisivao ili su ga zapisivali pod drugim imenom, odnosno nepotpuno.

-Po okončanju Prvog srpskog ustanka, a verovatnije posle Hadži-Prodanove bune 1814. godine, kada je knez Jevta Stano(e)vić (Kasavić) u Beogradu ubijen, knez Temnića je Stojan Brka (Nenadović), istina veoma kratko, odnosno do Drugog srpskog ustanka. U tom pravcu treba dalje istraživati njegovu biografiju.

-Stevan Kara iz Varvarin bio je slavno ime među Temnićanima Prvog srpskog ustanka, ali uvek pod komandom Jevte Stano(e)vića (Kasavića), kao što je to bio i Mileta Radojković, potonji knez Temnića u Drugom srpskom ustanku i kasnije serdar Rasinskog serdarstva, vođa po njemu prozvane bune protiv kneza Miloša…

-Selo Trešnjevica, koje je pripadalo Knežini Temnić Jagodinske nahije, u novijoj istoriji neko vreme Ćupriji, sada opštini Paraćin, dala je samo jedno ime od visokog ugleda u Prvom srpskom ustanku, sovjetnika Velis(l)ava Stanojlovića.

Đorđe Petković