VIĐENIJI LJUDI NAŠEG KRAJA 1833-1944

Slede informacije o viđenijim ljudima rodom iz našeg kraja (1833-1944) a koji su poslove obavljali mahom u Kruševcu

VARVARIN

Mihailović.

Mihailo Jovanović (1798-?), iz Varvarina, trgovac, kmet varoški (ZTMF, 1833, 1), imao sina Nikolu Mihailovića (1831-?), trgovac. Nikola je imao Vasu (1859-1945) i Jovana (1865-?) (NS). Vasa Mihailović, učitelj, imao desetoro dece, a njegov sin Bora Mihailović (1899-1992), nastavnik nemačkog jezika u Gimnaziji u Kruševcu, bio je glumac i pozorišni reditelj i najzaslužniji čovek zato što je Kruševac dao najveći broj dobrih glumaca u našoj zemlji.

Belotrepić.

Pavle Belotrepić (?-1859), iz Varvarina, imao Mihaila. Mihailo Pavlović (1794-?), trgovac, imao Milisava i Milana. Milisav M. Pavlović (1826-1910), trgovac (SB, MKU, 1910, 19), njegovi sinovi Svetozar i Živko, koji su P. Belotrepić.

Belotrepić.

Miloš Pavlović (1819-1880), iz Varvarina, abadžija (SB, MKU, 1880, 406), koga su sinovi 1862. godine kod suda proglasili za raspikuću i nisu priznavali njegove dugove. Njegovi sinovi su Dimitrije (1848-1891), trgovac, i Svetozar (1852-1887), trgovac. Svetozar je imao Živka (1880-?).

Belotrepić.

Stanoje Belotrepić (1834-1916), iz Varvarina, terzija i trgovac (SB, MKU, 1916, 158), ima sina Mihaila (1866-1896), trgovac, ovaj ima Milorada (1885-1908).

Ristić.

Nikola Ristić (1814-1906), iz Varvarina, užar i trgovac (SB, MKU, 1906, 143), imao je sina Stanoja (1853-?).

Lazarević.

Sima Lazarević (1815-1890), iz Varvarina, abadžija (SB, MKU, 1890, 105), sinovi Stojadin (1852-1880), terzija (SB, MKU, 1880, 411), Kosta (1856-1914), pekar, Sreten, pekar, i Todosije, pekar (NS).

Srećković.

Janko Srećković (1809-1879), iz Varvarina, terzija (SB, MKU, 1879, 348). Jovan Srećković (1824-1889), terzija, Jankov brat

Živković.

Sima Živković (1824-1882), iz Varvarina, trgovac (SB, MKU, 1882, 280). Njegov sin Blagoje Živković (1860-1917), trgovac (SB, MKU, 1892, 66), sa Jovanom Savićem, vodio do 25. aprila 1890. godine zajedničku bakalnicu i špekulativnu radnju (Srpske Novine, 28. april 1890, str. 6). Blagojev sin Velimir (1898-1926), železnički činovnik (NS).

Maksimović.

Gligorije Maksimović (1841-1886), iz Varvarina, trgovac (SB, MKU, 1886, 281).

Antonijević.

Milan Antonijević (1856-?), iz Varvarina, trgovac (SB, MKV, 1884, 31)

Jovanović.

Antanasije Jovanović, iz Varvarina, trgovac, sin Dimitrije (1862-?), trgovac. Dimitrijevi sinovi Živojin (1900-?), agent singerovih mašina – trgovački putnik, Božidar i Miodrag (NS).

Petrović.

Milan A. Petrović (1855-1931), iz Varvarina, trgovac, njegovi sinovi Milutin (?-1912), Dimitrije (1892-1914), poginuo u ratu, Aleksa (1901-1932), sudija sreskog suda (NS).

Aćimović.

Milovan Aćimović (1847-1902), iz Varvarina, bojadžija (SB, MKU, 1902, 108), sin Čedomir (1871-1961), sudski zvaničnik, i Jovan (1882-1965). Čedomirovi sinovi su Aleksandar (1899-?), učitelj (SĐ, MKV, 1921, 52), i Dušan (1901-1987) (NS).

Krstić.

Dragutin Krstić (1864-1943), iz Varvarina, trgovac, sin dr Slobodan (1899-1971), sanitetski poručnik (NS).

Timotijević.

Milovan Timotijević (1870-?), iz Varvarina, trgovac.

Nikolić.

Mladen Nikolić (1877-1929), iz Varvarina, knjižar (SĐ, MKU, 1929, 184), otvorio je 17. januara 1903. godine u Kruševcu trgovinu kancelarijskog materijala crtaćeg, pisaćeg i školskog pribora, kao i sve ostale bazarske robe (Srpske Novine, 18. februar 1903, str. 6). Radnju je vodio pod firmom: Kod Beograđanina Mladena D. Nikolića. Imao je sina Ljubišu (1901- 1984), inženjer, i ćerku udatu za Voju Filipovića, koja je iste godine umrla.

Simonović.

Lazar Simonović (1852-1933), iz Varvarina, stolar (SĐ, MKU, 1933, 83), on i brat imaju stoličarsku radnju. Lazarev sin Milan Simonović (1881-1940), narodni poslanik, predsednik narodne skupštine, senator. Veoma značajna politička ličnost.

Filipović.

Milun Filipović (1890-1939), iz Varvarina, ciglar (SB, MKU, 1939, 18).

Vasić.

Milorad Vasić (1871-1955), iz Varvarina, trgovac, sin Miloš (1926-1944), poginuo u borbi (NS).

Jocić.

Nikola M. Jocić (1907-1970), iz Varvarina, krojač, oženio se ćerkom Dimitrija Protića, advokata (SB, MKV, 1939, 80).

Nešić.

Radomir Nešić (1886-?), iz Varvarina, obućar, osnovao obućarsku radnju 1929. godine (IAK, SZK, 2 – 1780).

OBREŽ

Hajduković.

Svetislav Hajduković (1876-1915), iz Obreža, delovođa, predsednik upravnog odbora Kruševačke banke, direktor.

Glišić.

Milan P. Glišić (1882-?), iz Obreža, trgovac (SĐ, MKV, 1921, 66), dugogodišnju bakalsko-špekulativnu radnju u Kruševcu primio je od Marinka Vasića, ovdašnjeg trgovca, koju mu je usled svoje bolesti predao 16. jula 1906. godine.

Milošević.

Milutin Milošević (1892-?), iz Obreža, abadžija, osnovao radnju 1934. godine (IAK, SZK, 2 – 18886).

BAČINA

Bačinac.

Mihajlo Marković Bačinac, iz Bačine, trgovac, njegov sin Milosav Marković Bačinac (1822-1894), trgovac, imao četiri dućana (PS, 1864, 165), narodni je poslanik. Njegovi sinovi su Mihajlo (1849-?), Milan, direktor Gimnazije u Kruševcu, i Ljubomir (1857-?), okružni načelnik u Kruševcu

Ilinkić.

Kosta Ilinkić (1818-1870), iz Bačine, marveni trgovac, imao tri dućana, mehanu, magazu, narodni je poslanik (Srpske Novine, 18. jun 1868, str. 1). Njegov sin Dragutin (1845-1883), trgovac. Dragutinov sin Milutin (1879-1950), trgovac. U njihovoj zgradi, na uglu Dušanove i Kosančićeve ulice u Kruševcu, koja je napravljena da bude hotel, dugo godina bila je apoteka Kedrović.

Zdravković.

Petko Zdravković (?-1854), iz Bačine, njegovi sinovi su Nikola (1844-1923) i Đorđe (1848-1920).

Gavrilović.

Sava Gavrilović (1826-1891), iz Bačine, nožar.

Milivojević.

Dimitrije Milivojević (1835-1911), iz Bačine, abadžija i trgovac (SB, MKU, 1911, 158). Njegovi sinovi Mihailo (1862-?) i Dragutin (1868-1952). Mihailo Milivojević, trgovac, protokolisao je zajedničku trgovinsku radnju na pijaci u Kruševcu, sa Svetozarom Babovićem 16. avgusta 1889. godine ali su se razortačili već 1. oktobra 1890. godine kada Mihailo za svoj račun počinje da vodi radnju: Pomodna trgovina kod Bečlije (Srpske Novine, 2. novembar 1890, str. 4). Mihailov sin Dušan (1894-?).

Milivojević.

Toma Milivojević (1864-1922), iz Bačine, trgovac (SB, MKU, 1896, 6), imao fabriku bombona i likera, sinovi Dobrivoje (1903-1965), trgovac, Velimir (1911-?), trgovac, Predrag (1914-?), trgovac.

Milivojević.

Stanisav Milivojević (1871-1931), iz Bačine, trgovac, sin Budimir (1914-?), činovnik, fudbaler, Petar (1920-?), elektrotehničar.

Mihailović.

Stojan Mihailović (1839-1905), iz Bačine, nalbatin (SĐ, MKU, 1905, 162), sinovi Milan i Mihailo. Mihailo Mihailović (1868-1915), zvani Noca, potkivač. Milan Mihailović (1864-1915), nalbatin, trgovac, i ako maloletan, priznat je za punoletnog rešenjem od 8. februara 1884. godine. Pored svoje potkivačke radnje otvorio i špekulativnu 20. februara 1884. godine (Srpske Novine, 15. mart 1884, str. 4). Imao sinove blizance Dragutina (1904- 1962) i Dragomira (1904-1936), carinik, umro u sanatorijumu Golnik, Dušana (1893-1960) i Stojana (1908-1973).

Pavlović.

Aksentije Pavlović (1846-1891), iz Bačine, obućar (SB, MKU, 1891, 330).

Veselinović.

Milosav Veselinović (1847-1882), iz Bačine, šuster (SB, MKU, 1882, 148).

Petrović.

Milosav Petrović Bačinac (1839-1926), iz Bačine, trgovac, (SB, MKU, 1926, 44), sin Obren (1879-1901), trgovac (NS).

Vasić.

Marinko Vasić (1849-1937), iz Bačine, bojadžija (SB, MKV, 1881, 113). On je 1873. godine otvorio bojadžijsko-bakalsko-špekulativnu radnju u Kruševcu. Imao ćerku udatu za Pantu Milovanovića (1862- 1914), majora (NS). Usled njegove bolesti predao je 16. jula 1906. godine svoju dugogodišnju radnju svom radniku Milanu P. Glišiću, iz Obreža (Srpske Novine, 28. jul 1906, str. 4).

Ćirić.

Svetozar Ćirić (1859-?), iz Bačine, trgovac (SB, MKV, 1884, 115).

Petrović.

Luka Petrović (1855-1895), iz Bačine, trgovac (SB, MKU, 1895, 171).

Milovanović.

Aleksandar Milovanović (1850-1900), iz Bačine, trgovac, oženio ćerku Petra Vukojičića (SB, MKV, 1881, 110). Njihov sin Živojin Milovanović (1884-1905), pešadijski potporučnik, sa komitskom četom odlazi u Južnu Srbiju. “Kad su već naše čete pisale slavne stranice sukoba i borbi, Savatije Milošević (iz Pavlice – M. S.), došao je na misao da uredi glavni četnički štab u Poreču, kome će on biti na čelu i koji će rukovoditi celom akcijom. Zbog toga se krenuo preko granice sa probranom malom četom, oružjem i novcem za Poreč. Ali na Kopaoniku je promenio utvrđeni pravac i udario preko Kolašina, Drenice i Prekoruplja, po svoj prilici da ohrabri svet i pronađe nov kanal, pošto je onaj niz Pčinju postao opasan. Tako je 25. maja 1905. stigao u Veliku Hoču i tu, blagodareći sramnoj arnautskoj izdaji, bio opkoljen i slavno poginuo, a sa njim i Lazar Kujundžić, Živojin Milovanović, Kosta Konjuški, Tasa Milenković, Staniša Šević i Stanoje Sirinićanin” (Politika, 21. maj 1936, str. 12).

Žikić.

Živojin Žikić (1876-1940), iz Bačine, trgovac (SĐ, MKV, 1910, 78). Živojin Žikić i Ljubomir Ristić otvorili su ortačku trgovačku radnju 11. marta 1904. godine, iz koje se 1. februara 1910. godine povukao Ljubomir Ristić, a Živojin Žikić ostaje da vodi radnju samostalno (Srpske Novine, 21. februar 1910, str. 4). Živojinov sin Ljubomir (1905-1958) (NS).

Marković.

Živojin Marković (1876-?), iz Bačine, voskar, sin Dragoslav (1908-?), voskar (SĐ, MKV, 1926, 17).

Đorđević.

Milosav Đorđević (1867-1937), iz Bačine, gvožđarski trgovac (SĐ, MKU, 1937, 170), od 12. februara 1902. godine vodio je samostalnu radnju.

Jakovljević.

Milisav Jakovljević (1860-1914), iz Bačine, abadžija, sinovi Stevan (1880-1940), abadžija, i Milorad (1895-1947), abadžija, drže veliku abadžijasku radnju.

Soskić.

Milorad Stojković (1876-1962), kafedžija, Mika (1883- 1938), hotelijer, Milan (1897-1955), kafedžija, i Vlada, poznati su i kao braća Soskić (NS). Braća Stojkovići rođeni su u Bačini.

Vasić.

Vojislav J. Vasić (1881-1975), iz Bačine, trgovac (SĐ, MKV, 1907, 34). On i Adam M. Jovanović, otvorili su ortačku manufakturno-kolonijalno-bakalsku radnju 26. juna 1904. godine (Srpske Novine, 31. avgust 1904, str. 8), a od 23. februara 1906. godine odvojili su se i vode sopstvene radnje.

Savić.

Vojislav Savić (1886-1944), iz Bačine, abadžija (SĐ, MKU, 1944, 182), sinovi Dragoljub (1915-1968) i Branko (1920-1989) (NS).

Živković.

Miljko Živković (1865-1938), iz Bačine, trgovac (SB, MKU, 1938, 72), sinovi Čedomir i Dušan (1890-1940), trgovci.

Petrović.

Vlada Petrović (1897-1978), iz Bačine, mlinar u Kruševcu.

Simić.

Živojin A. Simić (1884-1947), iz Bačine, gvožđarski trgovac (SĐ, MKV, 1919, 88), elektrotehničar. Bio je vlasnik elektrotehničke i mehaničarske radnje. On je prvi prikazivao filmove u Kruševcu još 1922. godine u kafani Takovo.

GORNJI KATUN

Marinković.

Vasa Marinković (1829-?), iz Katuna, bojadžija, trgovac, sin Ljubomir (1859-1905), trgovac. On i njegov sin Ljubomir podelili su imovinu 3. septembra 1891. godine. Ljubomir ima Milutina (1883-1960), trgovac, i Milosava (1889-1924), trgovac (NS).

Dolić.

Đorđe Dolić (1879-?), iz Katuna, trgovac (SĐ, MKV, 1928, 15).

Marković.

Stojan Marković (1903-1974), iz Gornjeg Katuna, opančar. Prvu opančarsku radnju otvorio je 1925. godine u Bačini, a 1931, u Kruševcu. Njegov sin Čedomir (1931), ekonomista.

BOŠNJANE

Stojanović.

Todor Stojanović (1828-1914), iz Bošnjana, trgovac imao Kostu (1861-1946), i Božidara (1864-?). Todor i sin Kosta drže terzijsko-trgovačko-dućandžisku radnju u Kruševcu. Zatim, od 14. jula 1888. godine manufakturnu, mešovitu i špekulativnu radnju sa svojim sinovima Kostom i Božidarom (Srpske Novine, 14. avgust 1888, str. 6).

Marjanović.

Miloš Marjanović (1852-?), iz Bošnjana, dućandžija (SB, MKV, 1883, 36).

Petronijević.

Avram Petronijević (1840-1880), iz Bošnjana, bojadžija (SB, MKU, 1880, 65).

Pavlović.

Mika Pavlović (1876-1930), iz Bošnjana, kafedžija, u dvospratnoj zgradi sa štalom i sobama za prenoćište, držao je kafanu Bošnjanac, njegov sin Aleksandar (1902-1985), poznatiji kao Leka Bošnjanac, glumac i sportski radnik.

Radojević.

Boža Radojević Srbin (1892-1947), iz Bošnjana, trgovac (NS), otvorio kolonijalno-bakalsku i staklarsku radnju 1919. koju je držao do 1935. godine kada se u nju useljavaju braća Rajkovići.

Veselinović.

Jovan Veselinović (1883-1961), iz Bošnjana, lončar (SĐ, MKV, 1944, 29).

ORAŠJE

Stojadinović.

Milan Stojadinović (1860-?), bojadžija, iz Orašja, sin Dušan Stojadinović (1882-1962), preduzimač (SĐ, MKV, 1920, 92), sagradio je u Kruševcu 1938. godine hotel Evropa na mestu prizemne kafane Evropa, mada je neki i tada navode kao hotel. U sastavu hotela je i velika bioskopska sala. Dušan Stojadinović početkom 20. veka radi barutanu Obilićevo, mostove i propuste na putu Kruševac – Brus, prugu Stalać – Kruševac, magacine na Ravnjaku i stanicu Vrnjačka Banja. Njegova firma Stojadinović – Ušće ima 6.000 do 7.000 radnika i gradi železničku prugu Koševi-Kraljevo, Paraćin-Zaječar, Kuršumlija- Priština, Ušće-Raška, a rad na deonici Čačak- Banja Luka prekinuo je rat. Bio je pionir modernog graditeljstva u Srbiji.

MASKARE

Jovanović.

Arsa Jovanović (1805-1889), iz Maskara, abadžija (SB, MKU, 1889, 84).

Maskarac.

Živko Maskarac (1804-1884), iz Maskara, užar.

Petrović.

Petar Zdravković (1814-1874), iz Maskara, mehandžija (SB, MKU, 1874, 286), imao kafanu, sin Sava Petrović (1831-1887), trgovac, svećar (SB, MKV, 1881, 151), oženio ćerku Novaka Paunovića, pored jedne svećarsko-bakalske radnje u Kruševcu, otvorio je 14. jula 1883. godine još jednu svećarsko-bakalsku i špekulativnu radnju (Srpske Novine, 30. jul 1883, str. 6).

Stevanović.

Milen Stevanović (1856-?), iz Maskara, bakalin (SB, MKV, 1886, 67).

Gavrilović.

Todosije Gavrilović (1834-1902), iz Maskara, kafedžija, trgovac (SB, MKU, 1902, 146), sin Svetislav (1861-1908), trgovac. Svetislavljevi sinovi su Dragoslav (1881-1924), trgovac, Dragomir (1882-1950), kafedžija, Dobrosav Mangec (1884-1971), mehandžija, i Sava (1900-1967) (NS).

Stojković.

Stanoje Stojković (1851-1893), iz Maskara, svećar (SB, MKU, 1893, 84), sin Milivoje (1886-?), veterinar (SB, MKV, 1911, 29).

Marković.

Milenko Marković (1857-1930), iz Maskara, vojni penzioner (NS).

Stevanović.

Mileta Stevanović (1840-1918), iz Maskara, trgovac (SĐ, MKU, 1918, 185), sinovi Vladimir (1870-?), trgovac, i Dragoljub (1876-1933), veterinar, viši veterinarski savetnik (NS).

DONJI KRČIN

Nešić.

Jovan Nešić (1830-1923), iz D. Krčina, bojadžija (SB, MKU,1923, 76).

ZALOGOVAC

Milovanović.

Aleksa Milovanović (1828-1888), iz Zalogovca, trgovac (SB, MKU, 1888, 286).

Petrović.

Milan Petrović (1883-?), iz Zalogovca, trgovac, I brat Milivoje (1886-?), trgovac, osnovali su 1919. godine trgovinu mešovite robe (IAK, SZK, 2 – 2801).

PARCANE

Milojević.

Janko Milojević (1911-1995), iz Parcana, opančar

SPISAK SKRAĆENICA

• ZTMF, 1833 – zbirni tefter ministarstva finansija.

• IAK, P – 3 – 2/ – sreska zanatska komora položeni majstorski ispiti.

• IAK, SZK, 2 – sreska zanatska komora popis radnji.

• PS, 1864 – popis stanovništva.

• NS – nadgrobni spomenik.

• SB, MKU – crkva Sveta Bogorodica, matična knjiga umrlih.

• SB, MKV – crkva Sveta Bogorodica, matična knjiga venčanih.

• SĐ, MKU – crkva Sveti Đorđe, matična knjiga umrlih.

• SĐ, MKV – crkva Sveti Đorđe, matična knjiga venčanih.